Данас верници и свештенство православне вере прослављају Светог Саву, празник посвећен оцу српске духовности, културе, оснивачу српске цркве и просветитељу. Свети Сава се слави као заштитник школе, просветара и ученика.

Свети Сава се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје и оснивачем српске цркве која га слави као свеца. Рођен је као Растко Немањић, између 1169. и 1175. године у месту Рас које се налази у близини Новог Пазара, а преминуо је 12. или 14. јануара 1236. године (по јулијанском календару) у Трнову, у Бугарском царству, при повратку са ходочашћа у Јерусалиму.

Растко је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање и племкиње Ане Немањић. Имао је два брата: Стефана и Вукана и три сестре: Јефимију која је била удата за владара Солуна, Елену која је била удата за бугарског краља Ивана Асена и непознату сестру која је родила бугарског цара Константина I.

Када је Растко имао 15 година, отац му је поверио област Захумље да њиме управља. Стекао је солидно образовање читајући црквене књиге. Две године касније, родитељи су хтели да га ожене, али Растко је имао другачије планове. Много је размишљао о Богу и упознао је калуђере који су му причали о животу у Светој Гори. Питао је оца да оде у лов на јелене, али уместо тога, са духовником и неколико верних слуга је побегао на Атон. Када су схватили да га нема, сви на двору су били веома забринути. Стефан Немања је посумњао да је побегао са калуђером због чега је послао војводу и војнике да му врате сина.

Међутим, неки сматрају да се иза овог Растковог чина крију политички разлози чији је циљ био стварање самосталне српске цркве као стуба српске државе и династије Немањића. Пронашли су га у руском манастиру Светог Пантелејмона и он се, само наизглед, покорио војводиној наредби да крене са њима. Рекао је да им се спреми богата вечера након које су заспали. Растко је то искористио и са једним духовником је отишао на високу манастирску кулу где му је коса одсечена у облику крста и обучено му је калуђерско одело. Војвода и његова пратња су плакали када су видели да се Растко закалуђерио. Он им је дао своје световно одело, косу и писмо које је наменио родитељима.

Ступивши у монашки ред, добио је име Сава и премештен је у манастир Ватопед где је постао јеромонах. Ту је остао седам година, а 1196. године му се придружио Стефан Немања који је у манастиру Студеница био монах више од годину дана. У монаштву је добио име Симеон.

У почетку, Расткови родитељи нису могли да прихвате његову одлуку због чега су патили и носили црнину. На крају су се помирили да је то Божја воља и Стефан Немања му је слао велике своте новца које је он делио манастирима и пустињацима. Сава је добио дозволу да их све обиђе, али му није одобрено да испашта у самоћи као испосник. Хранио се само хлебом и водом, а у молитви је остајао до касно у ноћ. И зими и лети је носио лагану одећу, а пошто је свуда ишао бос, кожа на табанима му је постала отпорна и на најоштрије камење.

РЕЧИ КОЈИМА ЈЕ СТЕФАН ДОЧЕКАО САВУ
„Добро дошао од бога послани, да научиш и нас и цео народ свога отачества, да узакониш законом и обичајем хришћанских народа и да украсиш у свему како треба. Ја ћу у свему бити слуга послушан твојој заповеди као свом господару.“
Летописац Теодосије

Године 1196. велики жупан Стефан Немања напушта своје краљевство – Рашку, и придружује се сину у манастиру Студеница, где постаје монах и добија име Симеон. Исте године и Расткова мајка Ана је напустила свој дотадашњи живот и замонашила се, поставши Анастасија. Две године касније, Сава и Симеон оснивају манастир Хиландар на Светој гори. Симеон је преминуо 1199. године, а само неколико месеци касније проглашен је светитељем.

Сава је основао осам нових епископија – зетску, хвостанску, хумску, топличку, будимљанску, дабарску, моравичку и архиепископију у Жичи. Забранио је приношење крвних жртава и поставио је основу за прослављање крсног имена или славе. Јеретике је преобраћао у православље, покрштавао незнабошце и искорењивао рашке богумиле. Често је ишао на ходочашће у Свету земљу и подигао је конаке за српске монахе у близини Јерусалима, а на брду Сион им је саградио манастир. Купио је кућу, Сионску Горницу, у којој је одржана Тајна вечера плативши је златом и сребром које је добио од краља Радослава. Путовао је Палестином и обишао је Јерусалим, Витлејем и Јордан.

У манастиру Жичи, који је изградио Стефан Првовенчани, Сава је 1234. године своју титулу архиепископа предао свом ученику Арсенију, и тако га прогласио другим српским архиепископом.

Иако у књигама пише 14. јануар, сматра се да је Сава преминуо 12. јануара 1236. године од упале плућа. По грегоријанском календару, 27. јануара се обележава Савиндан, празник Српске православне цркве. Сахрањен је у тадашњој бугарској престоници, Трнову, а краљ Владислав је 1237. године пренео његове мошти у манастир Милешеву. Међутим, Синан-паша их је отео и однео у Београд где их је спалио 27. априла 1594. године. Народно веровање каже да је спашена рука Светог Саве која се налази у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Након ослобођења од Турака, на месту где су мошти спаљене, подигнут је храм посвећен Светом Сави у знак захвалности за све што је урадио за свој народ и цркву.

Завештање светог Саве је и дан данас присутно у традицији православне цркве словенских народа. Он је највећи српски просветитељ. Он је човек који је основао манастир Хиландар и који је својом чврстом вером у Бога, веровао и у људе, повезивао их и осветљавао им животне путеве.

Оснивач првих српских болница (у Хиландару 1191. и у Студеници 1208.) био је Свети Сава. За обе ове медицинске установе написао је и типике (прописе о уређењу и раду болница). У овим болницама су болесници лечени према медицинским учењима античких лекара Хипократа и Авицене. Са својих путовања по Азији и Африци Свети Сава је донео и разне егзотичне лекове из далеких земаља, медикаменте дотле непознате у нашим крајевима.

Зачетник је српске књижевнсти. Написао је следећа дела: Житије Светог Симеона (биографија Стефана Немање), Карејски, Хиландарски и Студенисчки типик (прописао у њима правила живота у манастирима и цркви). Урадио је и Законоправило, зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, познат као Крмчија Светог Саве.

О Светом Сави написане су многобројне песме и народне умотворине. Приписивана су му многобројна чуда, а дан његове смрти, 27. јануар, обележен је као празник свих школа и многих православних верника.

Кнез Милош је наредбом од 5. фебруара 1827. године прогласио дан Светог Саве за нерадни. Намесништво кнеза Михаила Обреновића је 2. јануара 1840. године одредило да се Свети Сава сматра за школског патрона. Отада су уведене школске прославе по гимназијама.

По њему су назване бројне основне и средње школе у Србији и Републици Српској. Посвећена му је и химна под називом „Ускликнимо с’ љубављу светитељу Сави“.

Дело Саве Немањића јесте крштеница српског народа, доказ историји да је изборио своје место на карти Европе још пре осам векова и завет да му то место нико не сме и не може одузети.

Српски народ од свих светитеља највише поштује Светог Саву. Он је прави пример епифаније – веровања да светитељи често походе људе у овоземаљском свету. Верује се да он стално путује по свим земљама где живе Срби и помаже им у невољи.

Народна веровања везана за Светог Саву:

• Иако је у календару СПЦ уписан црвеним словом, Свети Сава може и мрсно да се слави ако не пада на среду или петак.
• Кад загрми на Светога Саву, верује се, чекају нас бурни догађаји. У народу одвајкада важи не само ово „предсказање“. Некада слути да ће бити ратова, а постоји и оно, које наговештава позитивне догађаје. Записи М. М. Вукићевића с почетка 19. века кажу да је у Београду „27. јануара 1801. године тутањ многи и грмљавина би, и земља се тресла и пукше три грома“. Зимских грмљавина у Београду било је и 2. јануара 1917. године, 17. јануара 1955, на Божић 1982. и 16. јануара 1983. године. Тих година зиме су биле блаже од просечних, а температуре су понекад биле изузетно високе. Последњи пут у Београду је грмљавина у ово доба године унела повелики немир 1995. године. А знамо шта је следило након тога…
• Верује се да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину.

Ово вишевековно веровање налазимо и у народној поезији. Стрихови у песми Почетак буне против дахија:

„Гром загрми на Светога Саву, усред зиме кад му време није, сину муња на Часне вериге, потресе се земља од истока…“

• Сматра се и да деца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову песму, јер ће се у супротном улењити и неће довољно напредовати целе године. Свети Сава се у Србији одавно традиционално прославља као школска слава. Овај обичај био је прекинут 1945. године, али је деведесетих година прошлог врека поново враћен у српско школство.
• Не сме се облачити ништа црвено. Ово веровање потиче из старих времена, док су сељаци страховали да им вукови не поједу стоку. Свети Сава се сматрао пастиром и заштитником стоке, те се она на Савиндан по обичају сама пуштала на испашу. Међутим, црвено се није носило јер се веровало да боја крви привлачи вукове.
• На данашњи дан не ваља отварати бритву и оштрити ножеве или било који алат како би вуковима чељусти остале склопљене.
• Иако је данашњи дан обележен црвеним словом, за кућне послове углавном важи контра од онога што је уобичајено на велике празнике. Сматрало се да домаћин Савиндан треба да искористи за све битне кућне послове, а да жене данас смеју да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави велико спремање.

Сигурно је да је грмљавина на крају јануара код обичног народа изазивала стрепњу и доносила „црне“ мисли. Са научне стране, метеоролози на ову појаву гледају мирно. Без обзира што делује чудно, није ретко да се громови над Србијом разбесне у ово доба године. Грмљавина крајем јануара се дешава услед развоја ђеновског циклона из Средоземног мора и његовог брзог премештања преко југа Италије на наше просторе. Топао ваздух издиже се као да је лето и развијају се облаци кумулонимбуси. С њима стигне и интензивна грмљавина, пошто их овде чека судар с хладним ваздухом. Ова појава се посебно осећа на северу Црне Горе, али и западним и југозападним деловима Србије. Честа је на Пештеру, Тари, Голији, Златару, стиже до Златибора.

Неке од мудрости Светог Саве:

• Волимо да ви свагда имате мир и љубав један према другоме, и уместо гнева научите се: „Благослови и опрости, брате!“
• У кротости примите ову реч која може спасти душе ваше. Будите творци речи, а не само читаоци, помишљајући у себи да који слуша речи и не чини што је заповеђено њима, такав је сличан човеку који гледа лице своје у зрцалу: јер позна се, и отиде, и одмах заборави какав је био.
• Нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање вере без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје.
• Пресецимо и избор воље, као што код многих искорењујемо неситост, и учимо вас да малим и потребним будете задовољни.“ „Нека се повинује новодошавши ономе који је пре дошао, неписмени писменоме, неуки образованоме и млађи старијем.
• Немојте, о чеда и браћо, никада да поштујемо оно што шкоди, а да обилазимо оно што спасава.
• Нека се не унесе ова зла и проклета реч: моје и твоје, веће и мање.

Свети Сава је слава Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац и тога дана библиотекари ове установе окупљају се и са поносом прослављају име овог свеца.

---

Приредила Рената Минић

Извори: Википедија, Биографије.орг, Православни календар, Ризницасрпска.нет, Српски народни календан (Драгомир Антонић)