Четрнаестог јануара српска православна црква слави дан светог Василија Великог (Мали Божић) и Српску Нову годину. Овај дан се у Србији обележава и као крсна слава.

У време Карађорђа, скупштинска заседања одржавала су се на дан Малог Божића. Јануар је најпогодније време да се подносе извештаји, праве годишњи прегледи и праве планови за предстојећу годину.

Разлог зашто се српска Нова година прославља 14. јануара, а не 31. децембра је што СПЦ време обележава по јулијанском, а не по грегоријанском календару.

За овај дан везани су бројни обичаји и обреди

Код Срба је обичај да се на овај дан припрема посебан колач, погачице од пшеничног брашна – василице. Код Грка је сличан колач назван „василопита“.

Говорило се како нову годину треба дочекати будан, те су у овом бдењу многе девојке гатале да ли ће се те године и за кога удат

Данас се поново уноси бадњак у кућу, још једном долази положајник, а на трпези је глава божићне печенице која се чува до тог дана.

Време од Божића до Богојављења (19. јануар) у народу се назива “некрштеним данима“ у којима, према веровању, демони, караконџуле и вештице вребају људе на сваком кораку.

На овај дан, служи се литургија у помен Светог Василија Великог.