Дан примирја у Првом светском рату је државни празник у Републици Србији који се обележава 11. новембра. На овај дан 1918. године у железничком вагону маршала Фердинанда Фоша у Компијену (Француска), силе Антанте потписале су примирје са Немачком и тиме завршиле Први светски рат. На страни држава победница нашла се и Краљевина Србија, која је и поред окупације и великог страдања успела да оствари свој ратни циљ, прокламован у Нишу 1914. године.

Према меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 људи односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто укупног броја мушког становништва, далеко више него било која зараћена земља. Али у случају Србије, осим огромних војних жртава, и број страдалих цивила је био изузетно велики.

Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, (лат. Ramonda nathaliae) који је открио 1884. године у околини Ниша доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића. Заједно са Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс и угрожена је и заштићена врста у нашој земљи. У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета и препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника. 

У Србији је овај празник први пут званично обележен 2012. године, на основу измена Закона о државним и другим празницима које је Скупштина Србије усвојила крајем 2011. године.

Овај дан се празнује нерадно.