Српска православна црква и њени верници славе данас Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, омиљеног Христовог ученика.

Црква слави светог Јована Богослова два пута у току године – 9. октобра када се сећамо његовог упокојења и 21. маја – дан када се из његовог гроба шири неки чудесни мирисни прах, који лечи болесне.

Свети Јован Богослов родио се у рибарској породици од благочестивих и побожних родитеља. Заједно са својим братом Јаковом, кренуо је за Христом и никада га није напуштао. За њега се каже да је био омиљен Христов ученик. Једини је он са Богородицом остао под Крстом распетог Господа, не напуштајући Га, обећавши да ће он чувати Пресвету Богородицу и служити је све до Њеног успенија.

Био је прогањан, понижаван и мучен. За време које је провео у прогонству на острву Патмос, написао је чувено Јеванђеље и Откровење, а по доласку на престо цара Нерве, био је ослобођен и вратио се у Ефес, где је наставио да преобраћа незнабожце у хришћанство.

Када је имао већ више од сто година, наредио је својим ученицима да му ископају гроб у облику крста. Затим је легао у гроб и његови ученици су га сахранили. Када су касније верници отворили Јованов гроб, тело се није налазило у њему. Сваке године, 21. маја, из његовог гроба се диже неки ситни прах, мирисан и лековит. Тим прахом народ се лечи од многих болести.

Народни обичаји

На данашњи дан људи са села треба да одмарају своју стоку, жене да не дирају плетиво, маказе, ни игле да им мишеви не би гризли одећу, како се у народу верује.

У неким местима ударају у амбаре да се мишеви разлете, а у многим крајевима од овог дана почињу свадбе, које трају по три дана.