100 лица столица

Приказ написао Димитрије Јаничић

Јасминка Петровић: 100 ЛИЦА СТОЛИЦА, Издање Креативни центар Београд, 2021, 96 страна, тврди повез.

СТОЛИЦА КАО КЊИЖЕВНА ПУСТОЛОВИНА

Уз Међународни дан дечје књиге 2. април, појавила се из штампе књига „100 лица столица“, којом је на посредан начин та издавачка кућа обележила дан дечје књиге, иначе рођендан Х. К. Андерсена, аутора светски познатих бајки.
Како столица може да буде тема књиге? И то веома озбиљне књиге, делом пустоловне, а уз то бајковите, књиге у којој се срећу садашњост, прошлост и будућност, где се мешају вере, расе, континенти, дечја машта и научна предвиђања, бајка, басна и есеј. Све је то могуће у једној књизи, званично намењеној деци.
Написала ју је за библиотеку „Различак“ Креативног центра из Београда Јасминка Петровић. Чине је 22 приче са наставком, који нуди чињенице без бајке.
Јасминка Петровић (Београд, 1960), написала је тридесетак књига за децу и младе. Њене књиге преведене су на двадесетак језика, а неке су драматизоване. Добила је бројне награде, а посебно је била запажена њена књига „Лето када сам научила да летим“. Ова књига је ушла и у списак изборне лектире за младе.
Узети тако обичну тему да би се направила занимљива књига нити је уобичајено, а није ни лако. Ипак, стотинак страна ове књиге чита се на душак. Најпре читаоца покушају да збуне насловом „[Сто]лица столица“ – два пута иста реч. А није тако, јер је наслов „100 лица столица“.
Они који немају мало маште, можда би рекли да је столица, без обзира да ли је хоклица, табуре, обична столица, троножац, шамлица, фотеља или лигештул ипак тема без везе за књигу. Ауторка није тако мислила. Тако смо добили књигу која је пуна стварног помешаног са нестварним, а то се све, каже она, преплиће у детињству, па наставља своју причу без застоја, правећи доста излета на разне стране: у машту, у прошлост, у далеке земље, међу чувене писце, у могућу будућност… То јој помаже да од једне обичне столице направи „принцезу на зрну грашка“. Доказује она тиме да у правим рукама столица није осредњост, просечност, немаштовитост, безвезарија, није обичност нити униформност, тричарија или ништавност којој је место тамо иза врата.
Када се нађе у правим рукама она постаје Ван Гогова звездана маштарија, претвара се у чуђење Белог Орла, у кутак за заљубљене, у столице за космос где седе и расправљају Јуриј (Гагарин) и Валентина (Терјешкова), столица постаје чаробна музичка творевина финског дрводеље, чудака и занесењака, који покушава да спаси свет бајки, (које додуше не могу да промене свет, али то могу они који их читају). У књизи је нашло место чак и сећање једне столице, коју је списатељица спасила ставивши је у причу.
Столице из дечје књижевности свакако су заслужиле посебну пажњу. На њима седе и разговарају једна Јована (Јохана Шпири) и један Јован (Чика Јова Змај) о својим доприносима дечјој књижевности. А тешко је наћи дете које није читало „Хајди“ или учило песме Чика Јовине.
На крају ауторка се лепо нашалила питањем о разлици између столице и кревета (на кревету може да се седи, али на столици не може да се лежи) или оном изреком да нема науке без столице. А о авионској, љубоморној или stand up столици постоје посебно, ништа мање интересантне приче.
Тако нам је једна књига намењена деци, књига са заиста обичном темом (где ћете нешто обичније од столице) приредила праву гозбу од занимљивих прича, необичних обрта, чудних подсећања, духовитих дефиниција, уз помешану садашњост и прошлост, све то зачињено могућом будућношћу.
Свесни смо да су деца почетак човека. Зато је понекад заиста добро, можда и лековито у ово болесно време вратити се почецима својим.

ИЛУСТРАТОРИ
Своју инвентивност у илустровању ове књиге заиста домишљато доказивала су чак 22 илустратора и то: Ивица Стевановић, Ана Петровић, Никола Витковић, Драгана Радановић, Марица Кицушић, Игор Кекељевић, Мања Ћирић, Александар Золотић, Борис Кузмановић, Добросав Боб Живковић, Јелена Васиљевић, Милица Раденковић Смиљанић, Маја Веселиновић, Соња Пауновић Варга, Ване Костуранов, Лука Тилингер, Марија Јевтић, Душан Павлић, Маша Аврамовић, Алекса Јовановић, Градимир Смуђа и Миленко Стевановић.

Posted on 17. maja 2021., in Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: