Кажу да свако може да пише прозу, али да само одабрани могу своју душу да пресликају поезијом.

Светски дан поезије, дан који подстиче и промовише читање, писање и објављивање поезије, прославља се широм света 21. марта још од 1999. године, када је установљен од стране УНЕСКО-а.

Тим поводом представљамо вам песму Магдалене Реџовић из Костолца, професорке српског језика и књижевности у Основној школи „Јован Цвијић“ Костолац.

Прилагођавање

Кажу да речи не могу да се сложе,
Не могу да расту, да се множе,
Не могу да опстану, нити нестану,
Не могу да воле,
Нити почну, нити престану.
Преобликују се, преместе, промешкоље,
Тек људи су ти који мрзе, или воле.
,,ТИ ЧЕКАШ ТРЕНУТАК ДА СЕ ПРИЛАГОДИШ РЕЧИМА“
Или речи прилагођаваш и
По својој мери кројиш.
Свеједно дал’ си храбар
Или се живота бојиш.
Тражиш оне најтананије,
Најнежније и најфиније
За људе најмилије.
Извлачиш из дубине душе
Оне што боле и гуше
Сузама друштво да праве
Онда када си мекши од младе траве.
Оне, које секу и боле,
Оштрије од свакога мача,
Исучеш на људе
Који се мање воле.
Песнику речи никада доста.
Ређа их, слаже, премешта
И песма поста.
Дал’ о љубави,
Ил’ мржњи збори,
Срце ће да одговори.

Магдалена Реџовић