Како да одамо пошту смрти кућног љубимца

Из књиге „Исцелите своје срце“ Лујзе Хеј и Дејвида Кеслера

Туга је неодвојиви део живота и постоји у свакој вези пуној љубави и привржености. Оплакујемо оне које смо волели, оне које нисмо волели, чак и оне које смо мрзели. Не оплакујемо само онда кад смо били равнодушни. У том смислу, потпуно је глупо помислити да нећемо туговати за животињом којој смо били привржени.

Наши љубимци деле са нама животни простор – а у многим случајевима и постељу – и прави су чланови породице. Упркос томе, људи који оплакују губитак љубимца често ће сматрати да морају своја осећања држати у тајности и поделити их само са одређеним особама. Несвесно знају да се сусрећу са обликом обесправљене туге – односно, врстом туге коју би други могли да сматрају мање значајном. Неки који су се поверили пријатељима у таквој ситуацији били су дочекани коментарима: „Није умрла права особа.“ „То је ипак, само животиња.“ Или „Набавићеш другог кућног љубимца.“

У ствари, смрт кућног љубимца не можемо прежалити тако лако како неки мисле. Тешко је живети у жалости коју неки сматрају беспредметном. Патња је део љубави, а наши кућни љубимци нам често пружају најбезусловнију љубав на свету. Колико често, иако се трудимо из све снаге, прихватимо неке друштвене осуде и помислимо: Да ли би требало толико да тугујем? Ако тим мислима дозволимо да нам се увуку у главу, издали смо своја искрена осећања.

Да бисмо додатно закомпликовали патњу због губитка љубимца, споменимо да их углавном лечимо као да су људска бића. Кад при крају живота трпе ужасне болове, иако желимо да остану уз нас, често се одлучујемо за еутаназију да бисмо им пружили достојанствену смрт у окружењу испуњеном љубављу. Понекад, у том случају, губитак нам теже пада јер се стално питамо да ли смо правилно поступили у право време.

Људи гаје снажна осећања према својим љубимцима. Многи људи се слажу са комичарем Вилом Роџерсом кад каже: „Ако пси не одлазе у рај, ја бих, кад умрем, волео да одем тамо куда они иду.“

Кад се упореди губитак љубимца са губитком људског бића јављају се одређене потешкоће. Кад набавимо кућног љубимца, аутоматски смо се обавезали да се бринемо о њему док је жив. Односимо се према љубимцима као према деци, старамо се о њима, хранимо их, бринемо о њиховом здрављу. Они су наша одговорност. Због тога је сасвим лако да се бол претвори у грижу савести и да тако поверујео да смо ми криви за њихову смрт. У ствари, без обзира на наше напоре да учинимо све за наше љубимце, они ће једног дана угинути.

Везе са другим људима обично трају одређени временски период. Не знамо да ли ће трајати месец дана, годину или педесет година. Исто то важи и за наше љубимце. Можда је једина задивљујућа разлика у томе што наши љубимци понекад осећају да им се ближи крај. Сви смо чули приче о мачкама или псима који су се разболели, повукли се и осамили чекајући последњи час. Шта ако љубимци знају и да ће настрадати у некој несрећи?

Многи верују да ћемо се кад умремо поново срести са свим људима, љубимцима које смо волели, а који су умрли пре нас. Прихватамо идеју да смрт не значи одлазак у празнину већ испуњеност. Другим речима, кад неко од нас напусти овоземаљску раван, биће места само за стајање јер ћемо још једном бити окружени свим нашим вољеним особама које су нам много недосталале.

Хајде да замислимо да нас тамо дочекују и наши љубимци, да ћемо их видети како машу репом, да ћемо чути њихов лавеж, њихово мјаукање, цвркутање, цвиљење и режање. Замислите да ћемо поново бити у њиховој близини. Какав ћемо само топао дочек имати кад умремо.

Кад изгубите љубимца, важно је да обратите пажњу на своје мисли, као и у случају смрти вољене особе. Афирмације користимо да бисмо се подсетили на своју доброту, на своју праву личност, коју, да напоменемо, наши љубимци препознају. Због тога је љубав коју нам пружају безусловна.

Прихватам све дарове које ми је мој љубимац оставио.

Захвалан сам за све наше заједничке тренутке.

Мој драги љубимац увек ће бити окружен мојом љубављу.

Posted on 20. marta 2021., in Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka, Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

<span>%d</span> bloggers like this: