Написала Миланка Стокић

Током развоја људског друштва, уочавамо да је већина људи живела у оскудици или на самој ивици глади. Просечан честит човек никада није бацао храну, крпио је поцепане панталоне, мукотрпно стицао основне потрепштине за свакодневни живот. Данас, у ери шопинга, капиталистичка економија непрекидно повећава производњу, али, није довољно само производити, неко мора и да купи то што је произведено, иначе долази до банкрота произвођача и улагача. Тако је временом дошло до настанка нове етике, етике конзумеризма.

Конзумеризам има и своје помагаче у свом преживљавању и оживљавању. Кроз популарну психологију (на пример), мада она није једина одговорна, која подстиче и на неки начин убеђује потрошача у исправност конзумирања одређених производа, да тиме не чине ништа лоше себи, да и себе треба размазити понекад, и да је самопотискивање и одрицање штетно по здравље. Тако, корак по корак, тактика конзумеризма је заживела, а ми постајемо одлични потрошачи. Купујемо безброј непотребних производа за које до јуче нисмо ни знали да постоје.
Како каже Јувал Ноа Харари, израелски интелектуалац, историчар и професор историје на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, у свом делу Сапијенс: „Нова етика обећава рај под условом да богати остану грамзиви и троше време стичући још више новца, да се масе слободно препусте жудњама и страстима – и да купују стално све више. Пред нама је прва религија у историји чији верници дословце раде оно што се од њих тражи. Ипак, како да знамо да ћемо заузврат заиста добити рај? Тако што смо видели на телевизији.“
Можда би могли мало да застанемо и размислимо, па ситним корацима кренемо у неком другом новом, за нас бољем смеру.