Самосталност

Беседио отац Предраг Поповић
Човек је самосталан да би могао доносити зреле одлуке зарад заједнице у којој се налази. Зрелост се и мери одлукама. То је разлика између зрелог човека и детета. Дете не одлучује за себе, већ други то раде за њега. И први проблеми при одрастању настају када крену одлуке. Тада знамо да одрастамо. Настаје збуњеност. То је попут птице која треба да полети први пут и да крене у лов. Збуњена и уплашена.

144722635_469445754434790_4044417390024438344_o

Одлуке падају у току живота. Некад добре некад лоше. Учимо се на основу нашег или туђег искуства. Некад нажалост не научимо па кад гледајући у слику не увидимо разлику опет понављамо лекцију док нам не кликне. Ово је много битно. Учење у животу и учење живота. Од тога зависи брзина напредовања према Богу. Ко пре баци запаљено одело илити врућ кромпир, више ће се сачувати за нове битке које следе. Учити и уочити некада значе исту ствар.
Дакле, одрастање је учење одлучивања или уочавање погрешних и правих избора. Зато је то самосталност, јер смо самостални да не само доносимо одлуке већ и сносимо последице за исто.
Ухапсе лопова, а он мени кука како су га ухватили и како му је тешко. Ја му кажем управо то да је то његов избор који је изабрао и да је знао шта ће се десити кад га ухвате. Коцкао се и на крају га је коцка издала. Шта се сад жалиш? Сад трпи свој избор, а кад изађеш ти опет исто, па се опет жали!
Дакле, самосталност је пут ка заједници и Богу кроз живот. Способност користи заједнице (породице) ради.
Улога родитеља, као самосталнијих, је да помогну детету да постане самосталан. Узимање терета намењеног деци је чињење медвеђе услуге деци. Каже (не)мајка ,,није ми тешко“. Наравно, кад тај терет од 5кг није теби намењен већ детету. Али „мајко“ како ће дете дићи 50кг живота кад си предходних 40кг ти дигла уместо њега? Шта ће он кад тебе не буде више? Сломиће га живот.
Бог зна колико сам тога видео. А, онда дођу и кажу може ли оче нека молитва. Хоће ли то све променити? Хоће ли то искупити твоју небригу о детету? Да, баш тако. Небрига. Родитељ који брине за дете сам му ставља на леђа од детињства терет. Навикава га на крст и учи га да доноси одлуке и одговара за последице тих одлука. Учи га самосталности.
Е, па драги моји, тако Бог учи нас. Ставља тег, али само онај који можемо поднети. Не рачунам онај тег који ми сами себи стварамо и вучемо за собом цео живот не чистећи се.
Будимо родитељи као што је Бог нама родитељ и не секирајмо се за децу нашу.
Кад плима дође, они се неће удавити!

Извор: Духовни савети, поуке и разговори

Posted on 4. februara 2021., in Poučno, Preporuka, Priče, pesme, intervjui, Putnici na stazi duhovnosti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: