Текст приредила Миланка Стокић

Карпелес рукописна библиотека (Karpeles Manuscript Library) је приватна збирка више од милион рукописа и докумената у Сједињеним Америчким Државама и највећа је колекција те врсте на свету. Основали су је раних 1980-их калифорнијски магнати за некретнине, Давид и Марша Карпелес, са циљем да подстакну интересовање за учење, нарочито деци. Да би колекција била доступнија, размењује се између неколико музеја Карпелес, широм Сједињених Држава. Предмети се ротирају између музеја тромесечно, а сваки од музеја представља дневну општу поставку и један или више посебних заказаних експоната током целе године. Поред тога, Карпелес стално проширује садржај своје веб странице. Све услуге Карпелесове библиотеке рукописа су бесплатне. У овој невероватној рукописној библиотеци налази се и први штампани атлас света

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Најраније византијске рукописне мапе, нацртане анализом Птоломејевих рукописа, датирају из 12. века. У Италији је током раног петнаестог века направљен већи број ручно цртаних примерака који прате Птоломејев текст.

Клаудије Птоломеј (2. век) био је прослављени астроном, математичар и географ који је живео у Александрији. Иако је његово размишљање утицало на савремене арапске географе, о његовом раду се на Западу мало знало, док рукописи из Цариграда нису стигли у Италију око 1400. г. Ови рукописи написани су на грчком и садржали су имена свих градова, острва, планина и река познатих многим путници са којима је разговарао Птоломеј. Поред тога, забележене су и географска ширина и дужина сваке од записаних осам хиљада локација. На латински језик су преведени 1401. године, а штампани су 1475. године. Птоломеј је нагласио важност тачних посматрања како би се израчунала географска ширина и дужина и утврдио је принципе систематске картографије који су остали до данас. Очигледно је да на Птоломејевим мапама има много грешака, услед ограниченог обима основних географских информација у то време и недостатка методе одређивања тачних дужина. Судећи по савременим стандардима, основни недостатак Птоломејевих мапа света је мала површина коју приказују. Медитеран је прилично добро приказан, али је увелико преувеличан уздужно. Ефекат овога, у комбинацији са Птоломејевим занемаривањем Ератостенове изузетно тачне процене обима земље и употребом Посидонијеве много мање погрешне процене, био је знатно краће растојање преко оног дела непознате земљине површине који није уцртан на мапи. Колумбо и његови савременици су истраживачке подухвате заснивали на Птоломејевим прорачунима и, попут њега, нису имали појма о огромном Новом свету на западу, смештеном између Европе и Азије.
Рад на првом „штампаном“ атласу започет је 1473. године, а коначно објављен 1478. године. Веома мали број примерака је остао сачуван до данас.

Оригинални извор текста на енглеском: dkarpeles.com