Шта теби значи ово моје ја?
Како ме одређује прво лице једнине?
Јесам ли усамљени сновидац, приповедач и маштар,
Књигочитач, стихотворац, животописац и сваштар?

Некоме сам ћерка, некоме мајка, некоме сестра, некоме снајка,
И кума, и пријатељица,
И комшиница, и колегиница, познаница, а богами и непознаница.

Многа још лица и обличја подразумева то моје ја.
Нека су јасна, препознатљива и мила,
Нека далека, мрачна, скривена и страшна.
Нека изненаде и мене саму.

Волим да волим,
О љубави да пишем,
Само уз вољене дубоко дишем.
Волим да се смејем,
А осмех у очима ми живи.
Волим ситнице и свуда их сејем.

Мрзим оне што увек су у праву,
Мрзим најгласније,
Набеђене и оне што увек све знају,
Оне што су увек у тренду,
Исфуране, вечите судије и криволовце.

Раме уз раме
Стајем уз борце,
Уз оне нејаке, неправедно склоњене,
Чији глас не чује нико.
Не трпим неправду,
Нерад и лагање.

Често ме изненади то моје ја,
Испада да сама себи често непозната.

Шта теби значи ово моје ја?

У Костолцу, 26.1.2021.г.