Кухиња је моја
Далеко од оне из снова.
Некад је учионица,
Некад радионица,
Некада читаоница,
Некад играоница,
Некад је место где речи у стихове се свију.

Некад се у њој смеје,
Некад се плаче,
Некад се ћути,
Некада љути,
А најчешће воли.
Храна за душу,
Храна за срце,
Храна за око,
Храна за стомак,
Све се у њој спрема.
Отворена је свакога дана
Од свитања до свитања.
Ради и празником,
И викендом
Паузе нема.
Омиљена храна у њој се спрема.
Кухиња је моја
Далеко од оне из снова,
Ал’ магија нека у њој постоји
Па све у њој настало се воли.

У Костолцу, 13.12.2020. године
Магдалена Реџовић