Ова корона, колико год је лоша, има и неке корисне поруке за будућност. Но, питање је да ли ће људи у будућности да се сете тих порука. Давно је речено да је историја учитељица живота, али изгледа да су људи – чести понављачи.

Пандемија нам је најпре показала да смо сви, ама баш сви, смртни. Можда смо то знали и раније, али неки као да су били заборавили. Она нас је опоменула.
Неки важни политичари, директори, посланици, тајкуни, богатуни – то су људи који се не возе градским саобраћајем, којима други набављају и припремају кућне потрепштине, које не срећемо на улици, који имају некакве виле, јахте, личне авионе, мерцедесе, ко зна шта још, који су за нас обичне смртнике практично недодирљиви. Они су, можда помислили да корона неће њих.
А она, ђубре једно, као уосталом и смрт, која јој је блиска другарица, не обраћа пажњу на то. Еј, буразеру, дишеш ли? Ако дишеш, нема посебног ваздуха за посебне људе. Морају да дишу исти ваздух. А та вражја корона је тамо невидљива, али присутна.
А наше тело, доста нежан уређај, које носи све наше мисли, жеље, осећања, преко кога остварујемо своје поступке и намере, одједном се показало слабо и кварљиво, неспособно да избори победу над тим невидљивиом вирусом. Људи су улагали у средства за уништење много више него у средства за заштиту здравља. Можда смо могли и да направимо лекове и средства да се спасемо од вируса. Но, људи су радије тражили и усавршавали средства за убијање.
Корона нас ошамарила. Сада се углавном не припремамо за пут на друге планете, сада су се сви окренули вакцини против короне. А о томе како лечити корону, углавном се врло мало зна.
Изгледа да су многи узалудно богати, моћни, недодирљиви, тај смртоносни вирус и они удахну, донесе им га ветрић или кишица, сервира им га уређај за климатизацију. Онда паре не вреде, јер они који треба да нас лече – не знају како да то раде. Нисмо истражили болести, него….
Корона нам је показала како су многи ауторитети као онај цар голи голцати, сећате се приче о царевом новом оделу. Додуше, измислили смо много тога како да се забавимо. Али, седам дана после забаве завршимо на респиратору, што баш није светла будућност.
Видите какво је време у децембру! Изгледа да смо покварили и осетљиви механизам времена, нешто што је миленијумима функционисало аутоматски. Природа нам показује да нисмо ни свемоћни, ни свезналице.
Заиста, изгледа да је ова корона нека врста опомене.
Можда је време да застанемо, да размислимо…

Извор: Димитрије Јаничић ФБ