Српска православна црква и њени верници данас обележавају Воздвижење Часног Крста – Крстовдан. На овај дан празнују се два догађаја: проналазак часног Крста на Голготи и повратак часног Крста из Персије у Јерусалим. Наши народни обичаји налажу верницима да овај дан строго посте на води како би се припремили за испијање крстовданске водице.

Крстовдан се слави два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра. У православним храмовима се служи литургија и свети водица, у народу позната као крстовданска водица, која се после водоосвећења дели верницима и према обичају чува у кућама ради здравља.

Народни обичаји и веровања

Постоји веровање да би се стока заштитила од болести, на овај дан је добро премазати је са катраном у знаку крста.

Верује се да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема.

У свим селима исплаћују надничаре, такозване „пољаке“, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.

У околини Лесковца на овај дан људи су у цркви освештавали босиљак, грожђе, жито и јабуке. Тај освештани босиљак држали су поред иконе и њиме се служили за лечење различитих болести.

У многим крајевима се на овај дан предсказује и време:

– Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом.

– Ако је, пак, суво наредна година ће бити сушна.

– Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.

– Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.

– Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.

– После топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар.

– Септембарска киша донеће злато њивама, а отров виноградима.

– Какав септембар око Крстовдана, такав нас очекује март наредне године.