Српска православна црква и њени верници 21. септембра обележавају празник рођења пресвете Богородице Марије, који је у народу познатији као Мала Госпојина. У црквеном календаром овај празник је обележен црвеним словом.

Марија је рођена у Назарету у породици оца из племена Давида и мајке из рода Ароновог. По оцу је њено порекло било царско, а по мајци архијерејско. Њени родитељи су били већ у поодмаклим годинама и водили су смеран живот, али без деце. Зато су пред људима и пред Богом били постиђени и потиштени. Молили су се Богу с плачем да их обрадује и да им дарује бар једно дете, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару дарујући им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи заиста их и обрадова, са поклоном који је превазилазио сва њихова очекивања и све најлепше снове. Даровао им је не само ћерку него и Богомајку. Једну ћерку, која им је касније родила једног унука.

Марија је већ у трећој години одведена у храм у Јерусалему, а од своје седме живела је у духу богослужења, уз молитву, ручни рад и читање Светог писма. Са 15 година јавио јој се арханђел Гаврило са вешћу да ће родити сина божијег. Четрдесети дан по рођењу Христовог однела га је у храм. Тридесет година које описују јеванђеља, Марија је провела у Назарету, а Исуса је пратила на путу до распећа.

После његовог узнесења, живела је још 24 године. Живот је провела лечила болесне, помажући сиротињи и удовицама. Према предању, када је положена у гроб, постала је невидљива.

Народни обичаји

Данашњем празнику се нарочито радују жене јер је везан за рађање деце. Жене данас не би требало да раде послове у кући и око куће.

Некада је Мала Госпојина означавала време када се почиње са јесењим радовима – орањем и сетвом. Верује се да лепо време на овај празник најављује ведру јесен и суву зиму.

За Малу Госпојину каже се често да је весео празник јер су јесење свадбе обично почињале од овог датума, посебно јер се веровало да ће уговарање брака на Малу Госпојину донети младенцима нарочит благослов.

Многи славе Малу Госпојину као крсну славу, а одржавају се и бројни вашари и сабори, у част Богородице, па би данас требало да се лепо обучете и дотерате.

Веровање каже да лековито биље које се сакупи између Велике и Мале Госпојине има нарочито лековита својства, али се од данас више не иде у шуму, јер дивље звери излазе и јер се природа спрема за зиму.