У оку твом – Алексеј К. Толстој
У оку твом трепери суза љубоморе,
О не тугуј, драга си увек ми ти,
Ал волети ја могу тек понет у просторе,
И моју љубав, широку као море,
Обале живота неће зајазити.
Када је Речи стваралачка сила
Гомиле светове призвала из ноћи,
Љубав их све, ко сунце, озарила,
И на земљу зраци њених нам светила
Раздвојени силазе у самоћи.
Одвојече, душа их налази жудна,
Ловећи одсјај лепоте што вечно гори,
Вешћу о њој шуми нам свака шума,
О њој нам бруји потока хладна струја,
Њишући се, цвеће о њој нам говори.
И ми волимо љубављу подељеном
И над потоком тај шум у ивама,
И девојку драгу, и поглед у оку њеном,
И блесак звезда целом васељеном,
И ништа ми у једно не сливамо.
Али не тугуј, проћи ће и зло и горе,
Причекај још, скоро ће јад да згасне –
У једну љубав сви слићемо се горе,
У једну љубав, широку као море
Што стати не може међ обале земаљске!
1858.
Алексеј Константинович Толстој, руски књижевник ( 1817-1875), рођен у племићкој породици од оца грофа Константина Петровића Толстоја и мајке Ане Алексејевне Перовскаје. Познат је по својим књигама: „Дон Жуан“, „Смрт Ивана Грозног, „Цар Фјодор Јоанович“, „Цар Борис“, „Вампир“, „Породица вукодлака“, „Принц Серебрени“.
Из књиге „Антологија руске поезије XVII-XX век“, Београд: Просвета, 1977.
Posted on 19. septembra 2020., in Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. Postavite komentar.
Postavite komentar
Comments 0