Двоструки бездан – Дмитриј Мерешовски
Ван света завичај не тражи,
Јер нема ни смрт сама, знај,
Никаквих бољих, већих дражи
Но што их има живот тај.
Ко смрт, и живот је пун тајни.
У том је свету – други свет.
И као ноћ, и дан је сјајни
Стравичних загонетки сплет.
Живот и смрт су провалије
Сродне и сличне, једнак сан;
И једно одраз другог крије,
Живот је смрти друг, и стран.
Дубину једно другом дају
Ко зрцала, а људи њих
Сједињују и растављају
Стремљењем хтења вечитих.
И јад и срећа – тајне гроба
И живљења – та пута два –
Ка истом циљу воде оба,
Којим год кренеш, крај се зна.
Буди свом уму само одан.
Ко скрхао је ланце, он
Зна да је у њима – слобода,
Да усхићења крије бол.
Ти си свој бог, свој ближњи ти си.
Буди свој творац, буди тај
Бездан што собе стране виси,
Буди почетак свој и крај
1901.
Дмитриј Мерешовски, руски писац (1865-1941)
Из књиге „Антологија руске поезије: XVII-XX век“, Београд: Просвета, 1977.
Posted on 13. septembra 2020., in Biblioteka, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. Postavite komentar.
Postavite komentar
Comments 0