У загрљају река – Магдалена Реџовић

Да могу да путујем

Кроз време,

Увек бих се теби враћала.

Из будућности хрлила бих у прошлост,

Из прошлости журила бих у будућност,

У тренутак

У коме си ти.

Ilustracija uz pesmu Lepota

Сијао би попут светионика

Да ми пут покажеш.

Призивало би ме твоје тамно око

Да мир и спокој у њему потражим.

Руке твоје грлиле би ме

попут река

чије се воде у меандрима мешају.

Љубав не зна за простор и време.

Не ограничава је пролазност,

не мере сатови,

не расипају ветрови.

Она живи док срце куца.

Наша се укотвила

У загрљају река.


Из књиге „У загрљају река: зборник љубавне поезије“ (Костолац, Мајдан, 2020)

Posted on 4. septembra 2020., in Biblioteka, Preporuka, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: