У загрљају река – Магдалена Реџовић
Да могу да путујем
Кроз време,
Увек бих се теби враћала.
Из будућности хрлила бих у прошлост,
Из прошлости журила бих у будућност,
У тренутак
У коме си ти.
Сијао би попут светионика
Да ми пут покажеш.
Призивало би ме твоје тамно око
Да мир и спокој у њему потражим.
Руке твоје грлиле би ме
попут река
чије се воде у меандрима мешају.
Љубав не зна за простор и време.
Не ограничава је пролазност,
не мере сатови,
не расипају ветрови.
Она живи док срце куца.
Наша се укотвила
У загрљају река.
Из књиге „У загрљају река: зборник љубавне поезије“ (Костолац, Мајдан, 2020)
Posted on 4. septembra 2020., in Biblioteka, Preporuka, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. Postavite komentar.
Postavite komentar
Comments 0