Објављено фототипско издање Горичког зборника после 118 година од његовог проналажења

Podvig objavljivanja Goričkog zbornika, jednog od najvažnijih spomenika srpske pismenosti i kulture, najzad je ostvaren, celih 118 godina posle njegovog pronalaženja.
Zahvaljujući „Službenom glasniku“ i Matici srpskoj – Društvu članova u Crnoj Gori najzad je dostupno fototipsko izdanje zbirke tekstova koju je učeni srpski monah Nikon Jerusalimac 1442. napisao za Jelenu, kći kneza Lazara, kojoj je bio duhovnik, učitelj i ispovednik.

15305_zbornik-kombo_iff

Sastavljajući Zbornik prema širokom rasponu interesovanja blagorazumne Jelene monah Nikon se posvedočio kao svestrani poznavalac pisanih izvora duhovne, ali i svetovne sadržine. Uporedo sa radom na rukopisnoj knjizi, Šestodnev (1439-1440) i Gorički zbornik (1441-1442) on je očito pisao i isprave svetovnog sadržaja – navodi priređivač knjige prof. dr Đorđe Trifunović, koji je ispunio večnu a neostvarenu želju Svetozara Tomića (1887-1954), pronalazača rukopisa.

Ovaj svestrani naučnik, geograf, istoričar i etnolog bio je profesor srpske gimnazije u Skoplju (tada u Osmanskom carstvu) kada je 1902. otkrio i po visokoj ceni otkupio rukopisnu knjigu kojoj je pretilo uništenje. Tomić je u nekoliko navrata bezuspešno pokušavao da izda Gorički zbornik, koji je posle njegove smrti završio u arhivu SANU. Rukopis je i danas nekonzervisan i raskupusan kao i vreme kada je kupljen. Uprkos ogromnom značaju za srpsku kulturu Gorički zbornik je poznat samo stručnjacima, što je dovelo i do politički motivisanih pokušaja nekih zemalja da rukopis pripišu svojoj baštini.

Gorički zbornik je spasen tako što je digitalizovan i objavljen u knjizi, a time je vraćen u nacionalno pamćenje i na izvestan način je postao večan. Reč je o jednom od najvažnijih dokumenata srpske kulture i nije preterano reći da je njegovo objavljivanje ravno objavljivanju Miroslavljevog jevanđelja. Zbornik je sada postao dostupan i nauci, ali i ljudima kojima su važne referentne tačke srpskog jezika, naroda i kulture i, što je jako važno u ovom trenutku, srpske državnosti – kaže Petar V. Arbutina, izvršni direktor Sektora za izdavanje knjiga u JP „Službeni glasnik“.

Gorički zbornik sadrži religiozne tekstove, pouke, opis monaških pravila, žitija Nemanjića, opise Svete zemlje i prepisku sa obrazovanom plemkinjom Jelenom, koja je bila ne samo supruga već i savladarka gospodara Zete Đurđa Stracimirovića Balšića, a posle njegove smrti i Sandalja Hranića, vladara Huma (potonje Hercegovine).

Kada je i po drugi put postala udovica vratila su u Zetu gde je jedno vreme sama vladala, čak i vodila ratove, a kao prvi potomak Nemanjića gradila je nove zadužbine i obnavljala stare. Duhovnu potporu u teškim vremenima i velikim delima nalazila je u poslanicama monaha Nikona, koji je jedno vreme bio starešina u srpskom manastiru Svetih arhangela u Jerusalimu, po čemu je i dobio nadimak. Po dolasku iz Svete zemlje on se nastanio na ostrvcetu na Skadarskom jezeru, u manastiru koji je za svog duhovnika obnovila gospođa Jelena „dšter svetopočivšego kneza Lazara“.

Gorički zbornik čini izuzetno zanimljivim već i sam povod zbog koga je pisan. Posmatrajući pismenost i erudiciju onog ko ga je pisao jasno se vidi da je reč o tekstu istog naučnog, poetičkog i svakog drugog referentnog nivoa kakav su imali tekstovi tada pisani u Konstantinopolju. Zbornik je nastao u periodu kada se centri vizantijske kulture pomeraju ka istoku, kada su obodi carstva čuvali ideju „hrišćanskog Rima“ i svega što ona u kulturološkom smislu znači – kaže Arbutina.

Restauracija i prevod

Gorički zbornik Svetozar Tomić je kupio i kada je došao u Beograd 1906. dao je knjigu na pregled naučnicima Srpska kraljevske akademije (preteče SAN i SANU) Ljubomiru Kovačeviću i Ljubomiru Stojanoviću. Oni su je posle višemesečnog zadržavanja vratili Tomiću uz reči da još nije vreme da se objavi. Tajno su napravili prepis koji je korišćen u naučnim radovima akademika koji zaslugu Tomića ne spominju. On je 1942. na petstogodišnjicu pisanja knjige sakupio novac i molio akademike za podršku da objavi knjigu a oni su se oglušili. Tek 1949. u Glasniku SAN objavljen je prvi opis zbornika. Uprkos obećanjima Tomiću koji je knjigu dao SANU, ona nije objavljena sve do sadašnjeg fototipskog izdanja, za koje su fotografije snimljene još 2012. godine. Gorički zbornik još nije restaurisan, konzervisan i preveden na savremeni srpski jezik.

Izvor: novosti.rs

Posted on 2. septembra 2020., in Biblioteka, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Vesti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: