Данас је Огњена Марија, заштитница жена

Српска православна црква данас слави један је од најпоштованијих женских празника, Свету великомученицу Марину, која је познатија у народу као Огњена Марија. Иако у црквеном календаром овај празник није обележен црвеним словом, од њега многи стрепе, јер важи за дан када гори небо и земља, а обичаји налажу да се никакав посао не сме радити тог дана, а посебно радови на пољу.

Света мученица Марина, рођена је у Антиохији Писидијској у незнабожачкој породици. У 12 својој години Марина упознала се са хришћанством, примила веру и заветовала се да се неће никад удавати, што је изазвало бес породице, те су је се зато одрекли. Намесник царски, Олимврије, сазнавши да је Марина хришћанка, пожелео је да му буде жена. Након што га је Марина одбила, он јој је наредио да се поклони идолима, али му је Марина одговорила: „Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему“. Тада ју је Олимврије ставио на велике муке, па је онако рањену и крваву бацио у тамницу. У тамници Марина се молила Богу и после молитве јавио јој се најпре ђаво у виду страшне змије, али када се прекрстила, змија се распукла и ишчезла. Тада је облила светлост небеска и њој се јавило провиђење да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом и крст се појавио, а на врху крста бела голубица, од које се чуо глас: „Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља.“ И Марина је тада била излечена силом Божјом од свих рана и болова. Међутим, њено мучење се наставило, да би на крају била осуђена на одсецање главе. Пред саму смрт, јавио јој се Господ Исус с анђелима. Погубљења је била у време цара Диоклецијана, али је душом и силом остала у животу на небесима и на земљи. Мошти Свете Марине су сачуване – једна рука налази се у манастиру Ватопед у Светој Гори, док се у Албанији, у манастиру Света Марина, поред Охридског језера, чува још један део њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и таље се догађају у овом манастиру, чији су сведоци не само хришћани него и муслимани.

Народни обичаји и веровања

Ову светитељку нарочито поштују жене тако да се тог дана не ради ни у кући, ни у пољу, а у народу се каже да на Огњену Марију „не ваља ни конац у иглу уденути“.

Огњена Марија, као и Свети Илија, спада у огњевите свеце, који грешне кажњавају громом.

Обичај је да се на овај празник не раде никакви послови јер због велике врућине „гори небо и земља“.

Грмљавина на овај дан тумачи се као „лош знак“. Може да означава, према веровањима, тешку и сушну годину, док има и тумачења да то може указивати на болест и сиромаштво.

Према веровањима, уколико се деси да се некоме на овај дан запали жито или сено, то је знак да га Марија опомиње јер су се огрешили радећи на празник.