Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен светитељима Козми и Дамјану, с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здраве и способне за рад током целе године.

Свети Козма и Дамјан били су рођена браћа, родом из Рима, као деца крштени и васпитани у хришћанском духу. Пошто су рођени у богатој породици, наследили су велико имање, које су они милостиво поклонили сиромашнима и невољнима. Од Бога су добили велики дар – да лече људе и животиње од сваке болести и муке, и то обично полагањем руку.

О дару чудотворства говори сам Спаситељ својим ученицима који им дарује када их шаље да проповедају и каже: „И ходећи проповедајте и казујте да се приближило Царство небеско. Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајте.“(Мт.10,7-8)

За свој труд нису тражили никакве награде, само су захтевали од болесника да верују у Христа Господа. У то време у Риму је владао цар Карин. Прогонитељи хришћанства су довели пред њега ову свету браћу, оковану у ланце. После дугог испитивања и мучења цар им је наредио да се одрекну Христа и принесу жртве паганским идолима, али Козма и Дамјан не само да не послушаше цара него га још саветоваше да он одступи од мртвих идола и да се окрене хришћанској вери. Пошто су чудесно излечили цара од тешке болести, он се преобратио у хришћанство и ослободио је браћу из окова. И тако су они наставили да проповедају хришћанску веру и да лече болесне.

Козма и Дамјан се на иконама и фрескама представљају у средњовековној одежди, са ковчежићима у којима су носили лекове.

Завидних на њихов дар је било много. Неки у то време чувени лекар и њихов некадашњи учитељ, толико им је завидео да их је под изговором да беру лековите траве одвео у планину и усмртио камењем. Часно пострадаше за веру Христову 284. године. Спомен на њих је трајан у цркви на земљи, а њихове душе су се преселиле у царство Господа, да вечно живе у слави и радости.

Осим што је реч о крсној слави многих породица у Србији, Свети Врачи су заштитници многих болница и лекарских удружења у Србији, као и еснафа.

Овај празник треба провести крај вољених и у кругу најближих, па дан није погодан за путовања. Народ каже да је ово дан који се посвећује молитвама за здравље и оздрављање болесних.