Данас се навршавају 164 године од рођења генијалног српског научника и једног од највећих проналазача у историји човечанства Николе Тесле, који је најпознатији по открићу наизменичне струје, а допринео је и развоју бежичне комуникације, ласера, радара, роботике.

Никола Тесла рођен је 1856. године у Смиљану код Госпића, у тадашњој Војној крајини у Хабсбуршкој монархији, у породици српског православног свештеника Милутина Тесле и мајке Георгине, рођене Мандић.

Са шест година полази у први разред основне школе, а са 17 завршава Вишу реалну гимназију после које студира у Грацу и Прагу.

Захваљујући породичном пријатељу Ференцу Пушкашу, који је са братом Тивадаром, главним европским представником Томаса Едисона, радио на успостављању прве телефонске централе у Будимпешти, добија посао „главног електричара“ у Централној телефонској канцеларији.

У Будимпешти реализује и свој први изум – апарат за појање гласа на телефону, а открива и принцип стварања обртног магнетног поља наизменичним струјама.

На препоруку Тивадара Пушкаша почиње да ради на поправци Едисонових машина у Француској и Немачкој, у Стразбуру конструише први индукциони мотор на свету, а 1884. године одлази у САД, где кратко сарађује са Томасом Едисоном.

Едисону, који је уложио велики новац у производњу и дистрибуцију своје једносмерне струје, наиме, није одговарао Теслин модел наизменичне струје.

У јануару 1885. године Тесла у Њујорку оснива своју прву компанију „Теслина електрична компанија за производњу светла“, са циљем да своје изуме примени у области полифазних наизменичних струја и у њој конструише своје прве индукционе моторе и генераторе.

У периоду од 1888-1891. године заштитио је укупно 36 патената којима је у потпуности разрадио такозвани „Теслин полифазни систем“ и створио основу за настанак друге индустријске револуције.

Експерименти са струјама високе фреквенције – ново подручје наизменичних струја, обележиће његова истраживања током деведесетих година 19. века.

На почетку тог периода, 1891. године, проналази чувени осцилаторни трансформатор данас познат као „Теслин калем“ и добија америчко држављанство, а две године касније постиже велики успех на светској изложби у Чикагу, где су павиљони били осветљени помоћу 12 Теслиних двофазних генератора.

Прототипови машина, стотине сијалица оригиналне конструкције, књиге, писма и драгоцена техничка документација изгорело је у великом пожару који је 1895. године уништио Теслину лабораторију у Њујорку.

Међутим, већ следеће године, на реци Нијагари у рад је пуштена прва хидроцентрала наизменичне струје на свету заснована на Теслиним патентима.

Тесла је открио и радио-пренос, иако се то приписало Гуљелму Марконију, који је за то добио и Нобелову награду, а развијао је концепт даљинског управљања путем радио-таласа и 1898. године демонстрирао модел бродића на даљинско управљање.

Тесла затим у близини Њујорка гради нову и већу радио станицу и шаље сигнале на даљину већу од 40 километара, а у Колорадо Спрингс долази како би конструисао генератор високофреквентих струја велике снаге и ради на бежичном преносу енергије.

У њему је постизао врло високе напоне и стварао снажна електрична поља, а свој је изум демонстрирао светлећим цевима које су сијале иако нису биле спојене водовима.

Тесла 1901. године почиње да гради лабораторију Ворденклиф на Лонг Ајланду и торањ за свој „Светски систем бежичног преноса“.

Тај објекат никад није добио свој првобитно замишљени изглед јер је финансијер Ј.П. Морган одустао од инвестирања, будући да је Тесла сматрао да електрична енергија мора бити бесплатна и доступна свима.

Тесла се затим окренуо истраживању у области машинства, где је, између осталог, остварио оригинални проналазак турбине без лопатица, а изумио је и брзиномер који су уграђивани у атомобиле.

Он је имао укупно 112 регистрованих америчких патената, док коначан број Теслиних патената у другим земљама још није дефинитивно утврђен.

У интервјуу из 1917. године Тесла је први пут описао уређај који ће знатно касније постати познат као радар, а у својој 72. години, 1928. године, добија последњи патент за „Апарат за ваздушни транспорт“, где је први замислио летелицу са вертикалним полетањем и слетањем.

Како се наводи на сајту Музеја Николе Тесле у Београду, Тесла је са советским трговинским представништвом у Њујорку Армторг трејдинг“ потписао 1935. године уговор који се односио на заштиту Совјетског Савеза од непријатељске агресије изградњом непробојног зида који би створило ново оружје.

Према уговору, то би било постројење које би могло да развије потенцијал од 50 милиона волти, избаци сноп концентрисаних честица на даљину од најмање 150 километара и на циљу оствари разарајућа дејства.

Следеће године тешко је повређен када га је ударио аутомобил током једне од његових редовних шетњи улицама Њујорка.

Тесла спада у великане које је заобишла Нобелова награда, али је 1960. године, за немерљив допринос науци на 11. Генералној конференцији за тегове и мере у Паризу, усвојен назив Тесла за јединицу магнетне индукције у Међународном систему јединица, нашавши се међу свега 15 научних великана, којима је одата таква почаст.

Тесла је преминуо 7. јануара 1943. године у 87. години у свом апартману на 33. спрату хотела Њјоркер, у коме је провео последу деценију живота.

Његови посмртни остаци данас се налазе се у урни у Музеју Николе Тесле у Београду.

Извор: rtrs.tv

Прилагодила екавици Реа Мнц