Човечији живот, како Сократ збори,
кад пословност мучна њиме овлада,
поток је што се разлива и пада
док се с олујом бесном мутан бори.

А живот оног што мир себи створи
сличан је благом извору из хлада
који гргољав, тих и препун склада
кроз шарено цвеће свукуда жубори.

О, какво ли је богатство и срећа
за оног који само добро цени
кад слободу у души осећа.

Јер послови су увек отров љути!
Блажен је живот к’о извор малени
што спор и миран никад се не мути!

Феликс Лопе де Вега и Карпио (25. новембар 1562 – 27. август 1635) био је један од најбитнијих драмских писаца и песника Златног века шпанске књижевности. Обновио је шпански театар у време када је позориште почињало да постаје масовни и културни феномен у Шпанији. Његова дела се и данас приказују у позориштима широм света. Његов опус је импресиван – написао је око хиљаду осамсто комедија, три хиљаде сонета, три новеле, четири кратке новеле, девет епских песама. Још за живота стекао је славу и углед, имао је много следбеника али и љутих непријатеља.