После мене – Томас Харди

Кад време моје двери склопи и рачун среди,
кад најнежнијег маја зашуме сви ластари
као тек спала свила, тад рећи ће суседи:
„Па он је, увек, сличне примећивао ствари“.

И кад надође сутон, са узмахом у зени
кад јастреб, секућ ветар, слети на трн далеки,
примакавши се оној доњој, најнижој стени,
„он је стајао тамо“, путник ће рећи неки.

250px-thomashardy_restored

И кад ме мрак прекрије што над тлом шири вео,
и јеж низ шуму мине док љубичица пахне,
неко ће рећи: „Од нас он оде, ал је хтео
у сваку твар невину по живот да удахне“.

Кад, да сам отишао, пристигну до њих вести
и погледају небо које озвезда зима,
да ли ће рећи неко ког више нећу срести:
„Он упи све те тајне, да их тумачи свима“.

И кад у мраку за мном зазвони звоно сyда,
и забаци му језик бришућег ветра улет,
хоће ли, уздрхтавши, ко рећи, пред нов удар:
„Он га не чује, али ослушнуо би, увек“.


Томас Мастерсон Харди (2. јун 1840 –  11. јануар 1928) је био енглески романописац и песник. Велики утицај на Хардија имао је трагичан живот његовог оца, архитекте који је радио као зидар, те његова дела одишу песимизмом. Због слободоумног става о љубави и браку долазио је у сукоб са друштвеним конвенцијама.

 

Posted on 27. juna 2020., in Preporuka, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: