Српска правослана црква данас слави Светог Ћирила и Методија, браћу из Солуна који су ширили писменост и хришћанство међу Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији.

Ћирило и Методије су рођени у Солуну. Вероватно су били грчке националности али су, пошто је Солун био окружен Словенима, научили словенско–македонски дијалект.

Ћирило је, према књизи “Живот Ћирила”, био најмлађи од седам браће и његово крштено име је било Константин. Методијево крштено име је било Михаил, а име Методије је добио када се замонашио на планини Улудаг, у северозападној Турској.

Најранију младост су провели у Солуну, који је у то време био окружен Словенима. Методије је постао управник једне архонтије у источној Македонији, док је Ћирило, који је одрастао на царском двору, након завршених филозофских и теолошких студија био постављен за библиотекара Аја Софије у Цариграду и учитеља филозофије на цариградској високој школи.

Међутим, по налогу византијског цара Михаила III и Патријарха Константинопоља Фотијуса, оба брата су 860. отишла као мисионари међу турско-татарске Хазаре у јужној Русији да би спречили ширење јудаизма. Ова мисионарска мисија је била неуспешна, пошто је касније хазарски Каган поставио јудаизам као националну религију.

Две године након мисије у Русији (860. године) браћа су ангажована за нову мисију међу Словенима. Наиме, 862. посланство моравског кнеза Растислава затражило је од цара Михаила епископа и свештенике који ће проповедати на словенском језику хришћанску веру.

Задатак је био велики и деликатан. На подручју простране Растислављеве државе хришћанство су ширили франачки свештеници из регенсбуршке и пасавске бискупије. Бојећи се њиховог политичког утицаја, Растислав је у Византији тражио ослонац против цара Лудвига Немачког, испод чије се власти жестоком борбом истргао.

Браћа су се за овај посао озбиљно спремила: Ћирило је саставио прво словенско писмо – глагољицу и на језик македонских Словена из околине Солуна превео најнужније црквене књиге. На тај начин браћа су створила први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности.

Папа Хадријан је у словенским мисионарима видео добре помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких надбискупа и њиховог суверена, те их је свечано примио. У Риму се Ћирило разболео и убрзо умро. Сахрањен је у Цркви Светог Клемента, где се и данас налазе његове мошти.

Методије је у Моравској превео на словенски језик Библију. Након његове смрти, у Моравској је забрањена словенска литургија, а кнез Светоплук је прогнао његове ученике. Неки од њих су продати у ропство, а неки су успели да се склоне у Бугарску, Македонију,Рашку и приморску Хрватску, где су наставили свој рад.

Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили темеље словенској писмености. Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали упамћени као “словенски апостоли”. Њихови ученици Климент и Наут су саставили писмо – ћирилицу.

Извор: Дневно.рс