Најлепше речи – Магдалена Реџовић
Желим чути обичне речи,
Оне којих нема ових дана:
Молим, извини, изволи и хвала.
Желим чути најлепше речи
Којих као да се стиде
Они што бесне, оптужују и вичу,
Увек је неко крив
Јер не слуша њихову причу.
Желим чути причу о срећи
Јер и таквих прича има.
Ништа није ни само добро,
Нити само лоше,
И добро и зло
Помешани у животу се троше.
Равнотежа у животу постоји,
Насупрот ноћи буди се дан,
Киша заклони сунце,
А буђење замени сан.
Рађање и смрт
На супротним странама живота су.
Једно нас радује, другог се плашимо,
Али живот морамо да живимо.
Желим чути обичне речи,
Оне које живот лакшим чине,
Изговорене од умних глава:
Молим, извини, изволи и хвала.
Молим све да обазриви буду.
Извините што су околности тешке.
Изволите пријатељства руку.
Хвала што заједно делимо муку.
У Костолцу,
14.4.2020.
Магдалена Реџовић
Posted on 22. aprila 2020., in Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. Postavite komentar.
Postavite komentar
Comments 0