,,Неправда па то ти је!“
Омиљена је узречица цртаног јунака који је обележио моје детињство. Како ми се данас чини, ове речи обележиле су читав мој живот. Волела бих да сам само посматрач, да све у мом животу прође, а да ја не реагујем, или бар не овако како данас то чиним.
На улици, када неко дете после поједеног чипса, или тек отвореног сладоледа, баци амбалажу преко свог рамена на тротоар, а не у канту за смеће, зар морам одреаговати и рећи му да је баци у корпу, а десет других људи, који су исто то видели, не мора?

Зар морам изнова, и изнова водити баш сваку битку?
И говорити: ,,Није фер! Није у реду! Неправда!“
Кажу да нас у животу одређују избори које правимо.
Ја сам, изгледа, изабрала да се држим принципа и начела из неког другог света, света који данас не постоји. Васпитана сам да мислим, да кажем шта мислим, да се борим за оно што мислим, да истрајем и не одустајем и да све то чиним бирајући и користећи пристојне речи.
Данас васпитавам своју децу на исти начин и, нажалост, правим велику грешку јер овај простор и ово време нису створени за искрене.
Данас добро пролазе они који увек кажу оно што други желе да чују, а не оно што је истина. Нису на цени они који вам кажу у лице да грешите, него они који то чине по кулоарима полугласно, изговарајући полуистине, а пред вама су насмејани и само потврдно климају главом.
Волела бих да могу другачије; да пустим и да не обраћам пажњу. Волела бих да не бијем беспотребне битке. Волела бих да никада нисам гледала ,,Калимера“ и да нисам усвојила његову узречицу јер ми се данас све што ме окружује чини као велика неправда.
Али не могу, а можда и нећу.
,,Неправда па то ти је!“

Причу написала Магдалена Реџовић

У Костолцу, 21.2.2020. година