Вероватно сте се више пута затекли у ситуацији када једноставно зрачите од среће и желите да поделите тај осећај са целим светом, али као одговор на то добијете само мрки поглед и неодобравање. Зашто је ваша унутрашња светлост толико нервира људе који живе у тами?

Заиста, то се заиста дешава тако често. У нашем животу постоје људи који су буквално испуњени светлошћу и осветљавају све око себе, али они који „сијају обрнуто“ заслепеће нас својом отровношћу. Невероватно је што се ове отровне „лампе“ појављују тачно у тренутку када смо срећни и желимо да „загрлимо цео свет“ – да поделимо своју радост са свима.

„Завист је хиљаду пута гора од глади, јер је то духовна глад“ – Мигуел де Унамуно, шпански филозоф.

У ствари, ови људи не би требало да вас уопште занимају и нису вам потребни нимало, баш као ни ви њима – јер су врло деструктивни. Заиста, прави пријатељи су они који не само да пружају раме у тешким временима и подржавају, већ и деле радост и срећу са вама.

Светлост и тама су део људске природе. Неко у души носи светлост, неко таму, односно завист и бес. Проблем је што морамо комуницирати са тим „носиоцима таме“, а на жалост – они трују нашу „светлост“. Светлост душа других људи буквално их убада у очи, изазива „тровање“ и гнев.

Чињеница је да је неким људима потребно да вам одузимају светлост да би се осећали боље. Заиста, само зло живи у њиховој души, уместо крви, завист тече њиховим венама. Изгледају као гљиве које су наизглед јестиве, али у ствари су опасне по живот.

Иста ствар се догађа и са овим злим људима: они задобијају наше поверење, заклињу се у вечну љубав и пријатељство, али у стварности желе само једну ствар – да нас трују. Да не зрачимо толико ведро, нервирајући их својом радошћу и отвореношћу. Али ако особа није у стању да дели нашу срећу, шта онда радимо поред ње?

Искључивање светлости је врло лако, али поновно укључивање светлости не дешава се лако. И што дуже остајете са токсичним људима, то је теже вратити се у своје пређашње стање. Када имамо радост у својим срцима, журимо да је поделимо са онима које добро познајемо. Ово је апсолутно нормална реакција: да желимо рећи другима да смо је пронашли – нашу малу срећу на Земљи.

Свако то ради на свој начин. Неко напише пост на друштвеној мрежи, неко позове и каже најновије вести, други пишу поезију… Постоји пуно начина, али суштина је иста – желимо да поделимо своју радост са другима, тако да и њих обасја светлост у души.

„Драго ми је што ти је драго, што си срећан због мене“, – Паул Аустер, амерички писац.

Ако којим случајем у таквим тренуцима налетите на незадовољне погледе и завидна лица – не можете замислити ништа горе. Радост – као рука, „нестаје“. Довољни је само израз лица (или интонација) саговорника да увидимо да је наша радост некоме кост у грлу. Тим пре што смо очекивали осмех заузврат, радостан смех и радост: „Ох, ово је дивно! Честитам, пријатељице!“

Али нашу светлост дочекује безнадежна тама. Тама зависти и злобе. И наша светлост почиње да бледи… Као да нам је неко пресекао крила у лету. Осећања слабе, радост негде нестаје…

Ако се то поново догоди са вашим пријатељем или вољеном особом – време је да размислите шта заправо радите заједно. Срећа јесте заразна, али само за оне који такође блистају изнутра.

Код „људи таме“ туђа радост изазива нелагодност и агресивност. Само немојте да помислите да је проблем у вама! Ништа слично! Њихова нездрава реакција повезана је искључиво са њиховим личним траумама и комплексима.

Ваша светлост треба да светли и осветљава овај свет добротом и радошћу. И људи који живе у тами не би требали да се мешају у тај свет. Избришите их храбро из свог живота и наставите да уживате у животу!

Извор: cluber.com.ua

Превела Реа Мнц