Verovatno se pitate šta bi mogao biti razlog ovog surovog odvajanja deteta u najranijem i najosetljivijem periodu života

Donosimo vam jedan zanimljiv običaj o Čerkezima, stanovnicima zapadnog Kavkaza. Naime, deo njihove tradicije je bio običaj da svoje sinove daju drugoj porodici da ih odgaja par godina.

Za savremene roditelje, ovaj običaj je šokantan, ali ovaj narod je praktikovao ovaj običaj sve do kraja dvadesetog veka.

Obično su imućnije porodice davale sina jedinca, naslednika hraniteljskim porodicama. Ponekad je dečak bio dat hraniteljskoj porodici odmah po rođenju, a ponekad u dobi od 7 do 8 godina. Tu nije bilo pravila, svaka porodica je ovo pitanje rešavala po sopstvenom nahođenju. Dete je svojoj biološkoj porodici vraćano kao zreo dečak.

Verovatno se pitate šta bi mogao biti razlog ovog surovog odvajanja deteta u najranijem i najosetljivijem periodu života.

Prema istoričarima, dečaci su odgajani u hraniteljskim porodicama „da ne bi iskusili blaženstvo, koje roditelji nehotice daju i šakom i kapom svojoj deci“, ili moderno rečeno, privremeno odvajanje dečaka je bilo u svrhu stvaranja pravih muškaraca od njih.

Ovaj običaj nikad nije uključivoa odvajanje ženske dece.

Što je bogatija bila porodica koja je svoga sina htela da da na usvajanje, to je više bilo ljudi koji su hteli da postanu usvojitelji.

Usvojitelji su morali u potpunosti da se posvete fizičkom i moralnom vaspitanju dečaka, učeći ga da jaše, rukuje oružjem i vojnim veštinama. Ali pravim roditeljima je bilo zabranjeno da viđaju, pa čak i da se raspituju za svoje dete.

Usvojitelji su dečake odgajali prilično žestoko, ali majka iz hraniteljske porodice je morala da o tom dečaku vodi brigu kao da je njeno.

Često su usvojitelji dečaku postajali drugi roditelji, a neretko se dešavalo da se dečak ostane u odličnim odnosima sa hraniteljima.

Kada se mladić vraćao biološkoj porodici, priređivane su zabave sa pesmom i hranom. Usvojitelj je na rastanku momka darivao sa konjem, odećom i oružjem. A od biološke porodice usvojitelji su dobijali konje, stoku, zemlju i zaštitu plemićke porodice.

Dešavalo se da se ti mladići dugo nisu mogli navići na svoju pravu porodicu jer su godinama bili odvojeni.

Međutim, verovalo se da je ovaj običaj igrao veliku ulogu u objedinjavanju naroda, uspostavljanju dobrosusedskih odnosa i porodičnih veza u carskom društvu.

Izvor: stil.kurir.rs