Српска православна црква данас прославља Светог Луку или Лучиндан, како је међу народом познатија ова слава. На данашњи дан се такође обележава и Свети Петар Цетињски. 

Лука је један од четворице јеванђелиста и писац је Јеванђеља по Луки и Дела апостолских. Родио се у Антиохији Сиријској у породици пагана, али је хришћанство примио веома рано. У време деловања и рада Господњег на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је његову спасоносну науку и био сведок његових чудесних дела. Због тога, његово срце се испунило божанском мудрошћу и божанским знањем, због које је поверовао у истинитог Бога и био увршћен у седамдесет апостола. Путовао је заједно са Светим Павлом и проповедао Божанско Јеванђеље по свету. 

Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла почео је да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима. Сматра се оснивачем хришћанског иконописа. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје.

Још у својој раној младости Свети Лука је изучио грчку филозофију, медицину и живопис. Свети Павле га је називао „љубљени лекар“, док стручњаци за Библију у његовим извештајима откривају смисао за већу медицинску тачност.

Упокојио се у 84. години живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина  цара Константина.

Обичаји на Светог Луку
На Лучиндан се пуштају овнови да скачу на овце, а чобанима се даје свечана и боља ужина или им се односе пите на поклон. Када овце одбијају овнове, кажу да ће бити тешка зима. Ако овце лакше прихватају овнове, верује се да ће пролеће раније доћи. У Србији се на Светог Луку концима опасују торови да вукови не би давили стоку, а каже се: „Иде Лука, ето вука“ или „Свети Лука, снег до кука“, јер долази зима током које вукови долазе до села. У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити. У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке.

Свети Лука је био познат по својој благости и мирноћи, тако да је добро данас бити у миру са свима.

СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ

Петар I Петровић Његош канонизован је као Свети Петар Цетињски. Рођен је у Његушима 1. априла 1749. године, а замонашио се у 12. години. По упокојењу митрополита Арсенија (Пламенца), 1782. године, постао је митрополит и господар Црне Горе.

Живот је провео „са мачем у једној и крстом у другој руци“, борећи се да очува слободу црногорског народа, којим је управљао, као и да утврди православну веру у њему. Посебно се залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица.

Иако је био духовни и световни поглавар своме народу, живео је у тескобној, хладној келији, монашким подвигом угађајући Богу. Упокојио се 1830. године у 81. години живота. Чудотворне мошти му почивају у Цетињском манастиру, у којем је и овоземаљски живот провео.

На данашњи дан у католичким земљама широм света обележава се празник „Дан свих светих“ или „Ноћ вештица“.