Српска православна црква данас слави празник светитеља Преподобног Киријака Отшелника, који је у народу познатији као Михољдан.

Сам празник везан је за смену лета и јесени и према народном веровању ако се после данашњег дана наставе топли дани, онда се тај период назива „михољско лето“.

Свети Киријак рођен је у Коринту од родитеља Јована и Евдокије крајем четвртог века и још за живота био је узор монашких врлина и сматран је стубом хришћанства.

Још од детињства привлачио га је духовни живот и реч Божја, тако да је већ са 18 година отишао у Јерусалим где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу. Током свог живота, боравио је у више манастира, али је свој живот скончао живећи у пустињи у 109. години живота.

Предања кажу да је Свети Кириак био крупан и снажан човек и да је такав остао до дубоке старости, чак и поред тешког поста и бдења. У пустињи се понекад годинама хранио само сировим зељем. За себе је говорио, да га од како је монах сунце никад није видело да једе нити да се гневи на кога. По правилу Светог Харитона, где је Свети Кириак боравио пред крај живота, монаси су јели само једанпут дневно, и то по заласку сунца.

Светог Кирјака су поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и оних у невољи. У Србији га слави не много велики број породица, али га највише славе православне породице у приморју, јер је велики заштитник морепловаца.

Рођени на овај дан посебно су надарени и благословени и верује се да ће имати много среће у животу.

У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што објашњава сам назив празника.