Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Јоакима и Ану, родитеље Богородице. Данашњи дан треба провести у кругу породице, нарочито са родитељима.

Свети Јоаким био је син Варпафиров, из колена Јудиног, потомак цара Давида. Ана је била ћерка свештеника Матана, из колена Левијевог. Свети Јоаким и Ана живели су 50 година у браку, у галилејском Назарету, али нису имали деце. Иако су били веома имућни, целог живота су живели скромно и побожно, тако што су једну трећину оног што су зарађивали трошили за живот, другу давали сиромашнима, а трећу пак поклањали цркви. Међутим, нису могли да имају деце, што их је дуго мучило. Једном приликом, када су, иако већ у старости, отишли у Јерусалим да принесу жртву Богу, укорио их је првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „Ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан“. Тако су урадили и други, који су имали децу – изгурали су Јоакима иза себе као недостојна. То је веома ражалостило ове две старе душе, те су се са великом тугом вратили кући и почели непрестано да моле Богу да им подари једно дете. Бог им се смиловао и послао је свог анђела да им објави да ће ускоро добити ћерку, кроз коју ће доћи спасење свету. Одмах након тога Ана остаде трудна и у 9. месецу роди Свету Деву Марију, Пресвету Богородицу. Јоаким је живео 80 година, а Ана 79.

Веровања на данашњи дан

У неким деловима Србије постоји обичај да се на данашњи дан деле поклони драгим особама који би требало да буду умотани у црвени папир, или имају неки црвени детаљ на себи.

Препоручљиво је да данас избегавате свађе, јер према народним веровањима, ко се у кругу породице данас посвађа, тераће га малер целе године.

Данас треба уделити милостињу сиромашнима, али без гордости и помпе због тога.

РАСУЂИВАЊЕ

Милостињу не треба давати с гордошћу него са смирењем сматрајући онога коме се даје милостиња бољим од себе. Не рече ли сам Господ: мени учинисте оно што учинисте малим и сиромашним (Мат. 25, 40)? Теофан исповедникјош као дечак имаше ум просвећен светлошћу Христовом. Једном хођаше он улицом, па виде дете неодевено како се мрзне па пољу. Он брзо свуче са себе одело и одену то дете, И тако га утопли и поврати му живот. Он пак оде кући наг. Упиташе га зачуђени родитељи, где му је одело? На што Теофан одговори: „оденух Христа“. Зато му се додаде благодат Христова, те беше доцније велики подвижник, страдалник за веру и чудотворац. Ако, дакле, дајемо милостињу ма у чије друго име, или у име своје, не можемо избећи гордости, која чим се појави у срцу ништи сва учињена добра дела. И кад дајемо просјаку као просјаку а не као Христу, не можемо избећи ни гордости ни презрења. А шта вреди чинити човеку милостињу гордећи се собом и презирући човека? Врлина није врлина, ако се помеша с грехом, као што млеко није млеко, кад се помеша са гасом или сирћетом.

Извор: СПС