Жена са необичним именом за наше поднебље, коју Србија не памти, а која је могла да промени историју попут њене много познатије имењакиње.

Син Вожда Карађорђа, Александар Карађорђевић је са својом супругом кнегињом Персидом свом другом детету изабрао име – Клеопатра.

Старија сестра краља Петра првог, Клеопатра, рођена је 26. новембра 1835. године у Влашкој, где је породица и живела до њене четврте године када се селе за Србију како би њен отац обављао дужност ађутанта Михаила Обреновића, сина књаза Милоша. На тај начин су се две кумовске лозе „измириле“, након убиства Карађорђа.

Након само три година, њен отац Александар бива изабран за кнеза, да би се након две године и уселило званично у двор – данашњу скупштину града Београда.

Са обзиром да су живели у луксузу и да су припадале вишем сталежу, Клеопатра и њена, две године старија сестра Полексија, добијају приватног учитеља Матију Бана, који због њих долази из Цариграда.

За то време, сматрало се да је Клеопатра била надарена изузетном лепотом, али и да је била скромна, тиха и веома повучена. Можда је овакав њен карактер и проузроковао њену прерану смрт.

Била је веома посвећена учењу, а поред класичне наставе узимала је и часове клавира код чешког пијанисте и композитора Алојза Калауза.

Говорило се да је Михаило Обреновић био веома заљубљен у прелепу Клеопатру, а и да је она гајила симпатије према њему. Из данашње перспективе, многи верују да се трагична судбина овог несуђеног пара може упоредити и са љубавном причом Лазе Костића и Ленке Дунђерски.

Да је којим случајем ова „кумовска“ забрањена љубав и остварена, то би значило сједињење између породица Карађорђевић и Обреновић, а самим тим би и историјски пут Србије био другачији. Међутим, судбина није дозволила српској Клеопатри да промени свет.

За Клеопатрин 15. рођендан, њен учитељ клавира Алојзе Калауза компоновао је песму „Што се боре мисли моје“ а прелепе речи је написао лично Михаило Обреновић. Зато су сви веровали да су прелепи љубавни стихови посвећени управо Клеопатри, као дар за рођендан.

Стихови песме гласе:

Што се боре мисли моје
Искуство ми ћутат` вели,
Беж`те сада ви обоје
Нек ми срце говори.

Први поглед ока твога
сјајном сунцу подобан
пленио је срце моје,
учинио робом га.

Да те љубим, ах, једина
целом свету казаћу,
сам` од тебе, ах, премила,
ову тајну сакрићу.

Само пет година након овог догађаја, Клеопатра се удаје за Милана Петронијевића, сина уставобранитеља Аврама Петронијевића. Помпезно венчање одржано је у Саборној цркви, а брак је потрајао мање од четири месеца.

Многи верују да је Клеопатра дубоко била несрећна, и да је душевна патња резултирала да премине са свега 20 година. Нису јој могли помоћи ни најбољи лекари у Аустрији као ни бање у Глајхенбергу.

Њено тело је балсамовано и изнајмљеним паробродом пребачено за Београд. Црквена звона нису престајала 3 дана да звоне, док је Србија туговала за младом и лепом Клеопатром.

Код Космаја, у Неменикућама се налази Клеопатрина чесма, коју су подигли Клеопатрин отац кнез Александар и мајка кнегиња Персида у помен своје прерано преминуле ћерке. Чесма је обновљена 1997. године.

На чесми је написано: „Персида Карађорђевић, књагиња Србска, подиже овај источник за спомен своје премиле кћери, Књажевне Клеопатре, рођ. 14. нов. 1835, а упокојене 1. јулија 1855. год“.

Извор: Србин.инфо