О СМЕРНОМ ЧОВЕКУ – Старац Тадеј
Смеран човек је незлобив, он никоме не жели и не чини зла, па чак ни онима који му зло чине и наносе. Смеран је човек љубазан и предусретљив према свакоме, како према вишима тако и према нижима од себе. Онај који се смирио и који је увидео да су сви бољи од њега, без обзира какви су они, онда ће само радити на поправци свога живота. У свему је слободна воља човека и не треба је кварити.
За шта је опредељен и чему тежи? Смеран је апсолутно задовољан у свему ономе што му је дао Бог и срећан у срцу. Такав жали сваког који неће или не зна да исправи свој живот. Без Божије помоћи никад не би дошао до никаквог добра, а са Божијом помоћи се долази до свих добара. Смеран човек је праведан према свима, а строг је према самом себи, јер је опасно бити строг према другима. Послушност је темељ љубави Божије и темељ правога живота. Сва добра што се чине, чине се Бога ради, а не славе ради. Смеран је човек онај који зна да је узвишавати се гордост и грех. Ко више зна више ће и да одговара пред Богом. Сваки ће доћи на Божији суд и Бог ће судити по правди својој и по делима нашим. Ко криво ради не може да чека праведну плату. Оне који дају у небеску банку и имају милости према другима и Бог ће погледати и смиловати се на њих. Само је онај богат који је са Господом и ко се уразумио за спасење своје.
Треба помагати човеку да спозна своју веру. Онај ко тражи правду и ко тражи Бога и ма шта друго тражи од нас, ми смо дужни да му помогнемо да нађе. Онај је наш ближњи ко тражи помоћ од нас, ма каква била. Вера је права вера православна. Веру треба чувати као зеницу ока и Боже дај да спознамо ко смо, чији смо, где смо и коме припадамо. Бог не шаље људима зло, него само по Његовом промислу допушта искушења да би се човек поправио. Треба избегавати сваку нервозу и сваку љутину, јер Христос никад није био љут. Бог је у исто време и мисаона сила и мисаона љубав. Ми морамо да будемо слични Њему и по делима и по речима и по понашању да би нас препознао кад дођемо пред Њега. Смеран је онај човек који даје људима пример у свему. Пример је најбоље доказивање истине. Пример је такав да човек буде као со земљи, град на гори и светлост свету. Треба човек да буде кротак и смирен у срцу као и да нађе мир својој души.
Из књиге „Духовне поуке српском народу“ (Старац Тадеј)
Posted on 19. aprila 2019., in Knjige, časopisi, pisci i javna lica. Bookmark the permalink. Postavi komentar.
Postavi komentar
Comments 0