Након великог успеха романа „Чудо“ америчке књижевнице колумбијског порекла Р. Х. Паласио, по коме је снимљен и филм, издавачка кућа Дерета из Београда објавила је и његов наставак „Аги и ја, три приче о Чуду„. Мој поштовани сарадник Димитрије Јаничић, писац, преводилац и књижевни критичар, написао приказ овог романа. Прочитајте га.

ИЗ ДРУГОГ УГЛА

Ко је прочитао „Чудо“, а можда гледао и филм, ова књига од ауторке „Чуда“ сигурно ће га привући. Ово није, то обично раде амерички аутори, наставак „Чуда“. То су, како се каже и у поднаслову књиге, три приче о „Чуду“. Главни јунак романа „Чудо“ овде се појављује тек успут, онолико колико је утицао на животе осталих. Испричане су три приче о чуду: прича о Јулијану (Јулијаново поглавље), прича о Кристоферу (Плутон) и прича о Шарлоти (Шингалинг).
Јулијан је званично припадник „лоших момака“. Он додуше не воли и не мрзи Агија, али се труди да Агију и свима које сматра његовим пријатељима загорча живот. Он у томе нема мере, а подстиче га и мајка. Све се искомпликује, да на крају Јулијан мора да промени школу. Међутим, боравак код његове баке у току лета, а та бака је прилично својеглава Францускиња, мења његов поглед на све догађаје у школи. Он успут сазнаје и неке приче из прошлости своје баке, због којих почиње да се друкчије односи према њој. Исто тако стиче довољно храбрости да призна своје грешке у односу према Агију.
Друга прича носи наслов „Плутон“, што је повезано са раним детињством Агија и Кристофера. Истовремено се показује да Плутон више није девета планета Сунчевог система, због чега је Аги био веома повређен. Ово је прича о сазревању, али и прича о томе како Кристофер, иако се највише дружио са Агијем, није умео да буде прави пријатељ, било је потребно доста времена да схвати шта је то пријатељство и шта значи бити некоме истински пријатељ.
Трећа прича „Шингалинг“ је прича о једном плесу и о томе како три девојчице које прихвате да за завршну школску свечаност тренирају један плес, постају искрене пријатељице и истовремено разјашњавају међусобна неразумевања и непознавање. Ту има и неразумевања и оговарања, али и искрености и стварања правог пријатељства.
Све три приче чине једну књигу. Све звучи унеколико друкчије када се гледа из перспективе сваког појединца. Однос разредних другова према Агију није био ни једнак, а ни разумљив за многе. У том односу се показује и доказује пријатељство, племенитост, храброст да се буде искрен и лојалност насупрот кризама у дечјим односима.
Без обзира што ова књига разјашњава неке односе и ликове из романа „Чудо“, она је тако лепо написана да не само да читаоцу не смета познавање догађаја и јунака из романа, већ изазива радозналост због потпуно друкчијег погледа на исте догађаје. Књига је написана оним једноставним и пријемчивим стилом, али на занимљив начин којим се чува наша заинтересованост за даљи ток догађаја виђен са становишта другог јунака романа. То је истовремено и доказ мајсторства ове жене чије су књиге за кратко време постале светски хит.

Приказ написао Димитрије Јаничић (Београд)