На данашњи дан Српска православна црква слави Светог великомученика Теодора Тирона и обележава Велике (зимске) задушнице.

Свети Теодор Тирон (умро 17. фебруара 306.) је хришћански светитељ и великомученик. Као регрут (Тирон значи регрут) ступио је у војску, у пук Мармаритски, у граду Амасији (данашња Турска), када је почео прогон хришћана под владавином царева Максимијана и Максимина. У граду Ираклији постао је војвода, познат по исповедању хришћанске вере које је сведочио строгим побожним животом. Због поштовања народа које је стекао због своје вере и правичности, замерио се цару Лицинију. Пошто Теодор Тирон није крио да је хришћанин, по наредби царевој осуђен је и затворен у тамницу. Тамница је затворена и запечаћена јер је судија желео да остави Теодора да умре од глади. У хришћанској традицији помиње се да му се у тамници му се јави Исус Христос и охрабрио га говорећи: „Не бој се Теодоре, ја сам са тобом. Не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са мном на небесима.“ Такође хришћани верују да се у том часу јавило мноштво анђела у тамници и да се је цела тамница осветлила, а да су стражари видели анђеле обучене у бело и да су се врло уплашили. После тога је свети Теодор изведен из тамнице, мучен и на смрт осуђен. Бачен је у ватру. Убијен је по заповести Лицинијевој 306. године. Његове мошти се налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори.

Народна веровања

За Светог Теодора, народски Тодора, верује се да је заштитник стоке, нарочито коња, па се овај дан назива још и Коњски дан. Верује се да овај светац лечи од падавице (епилепсије), тако да на данашњи дан људи одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свеће и моле се Светом Теодору за здравље. Тодорова субота се у неким крајевима зове Тодорица. Родитељи тада шаљу децу да се причесте. Одређена села га славе као заштитника говеда. Кувају кукуруз који увече носе воловима и орачима да се почасте. Ломе и за ову прилику умешен колач који се дели овцама, козама, воловима, кравама, коњима.

У Шумадији се организују трке коња, које су популарне међу омладином. Овај дан је у селима Тимочке крајине проглашен за Коњски – Велики дан, па се не прежу коње, већ се само јашу. Срби у Војводини верују да се ноћу уочи светог Тодора појављују поворке белих коња. Међу њима је предводник хроми коњ. Постоји веровање да је и сам Свети Тодор јахао таквог хромог коња, па се зато може чути и назив Хрома субота.
На Тодорицу, како се још назива Тодорова субота, први пут излазе змије након зимског мировања. Верује се да је некада свети Теодор управљао змијама, које су имале ноге. Кад су змије почеле да уједају људе, он се наљути на њих, одузе им ноге, а људе научи како да их туку штаповима и хватају.
У селима источне Србије припрема се жито, односно, кољиво, као за сваку крсну славу, али се прави и колач, на коме се обавезно налазе украси у облику коња или потковице.

Теодорова субота спада у оне празнике који славе почетак летњег периода, па се тако у селима око Прокупља може чути да је то дан када Свети Теодор узјаше коња и оде да доведе лето. Друга прича каже да је то дан када роде поткивају своје невидљиве коње, пред велики пут, да би стигле у наше крајеве за Младенце. Теодорова субота је дан када су механџије и кафеџије у пожаревачком крају држале свој еснафски пир.

Српска православна црква и верници обележавају на данашњи дан и Велике (зимске) задушнице, као знак сећања на све преминуле. На дан задушница иде се у цркву, где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника, где се пале свеће за спокој њихове душе. По неким селима се и даље носи на гробље храна, која се намењује умрлима и коју мештани међусобно раздељују, дају просјацима или једу на самом гробљу.

Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да иду до најближег храма, и да ту обаве помен за своје упокојене.

Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на делење милостиње, обавезно се сваком просјаку кога сретнемо, удели милостиња и да део хране коју смо понели са собом. Помените обавезно данас у својим молитвама умрле претке, рођаке, кумове и пријатеље.