Advertisements

Интервју са Јеленом Марковић, председницом Хуманитарне организације „Србија великог срца“

– Ко је Јелена Марковић?

Ја сам неко ко воли људе, децу нарочито. Деца су мој избор. Осим тога, ја сам и мама, професор, власница сам Центра за превођење и креативно учење LINGUA већ осамнаест година, а однедавно и председница Хуманитарне организације за регионалну подршку особама са инвалидитетом „Србија великог срца“.

NOV_2282

– Како сте се одлучили на тај захтевни корак са крајње неизвесним исходом, хуманитарни рад?

Живот нам наметне много тога. Ми онда правимо сопствене изборе, а мој је био да не одустанем. Повод и разлог је свакако један од моје двојице синова који је аутиста. Покушавајући да га дозовем у свој свет, у једном тренутку сам помислила да га можда дозивам у нешто што није ни налик његовом, нешто што није тако лепо, примамљиво и блиставо попут света у коме се он налази. Тај тренутак ме је променио. Почела сам да посматрам и учим од свог детета. Видела сам осмех и неизмерну радост зато што га нисам напустила и могао је да стигне до мене када је пожелео. Нас двоје смо се волели у том његовом свету све док се није одважио да ми се придружује у овом нашем. Постепено је долазио све чешће и остајао све дуже ту. Веровао ми је.
Један позив прошле године да бесплатно породично летујемо на Брачу, само због тога што мој син има дијагнозу аутизма, потпуно је преокренуо наше животе. Дирнута таквом емпатијом и сама сам се активно укључила у рад Изнајмљивача са срцем и Возача и Изнајмљивача великог срца Србија. Помогли смо многим породицама са простора некадашње Југославије, пружили им шансу да отпутују и одморе се, да деца која су сањала море први пут и зароне у то плаветнило. Да оду на планину, језера, да буду слободна и осете живот. Дешавала су се чуда. Сасвим ретки епилептични напади који су код деце пре одласка на одмор и промене средине били свакодневни, нека су први пут почела сама да се хране након дванаест година, нека деца су проговорила, нека се први пут гласно смејала… Многи су досањали снове. Као сведок таквим породичним драмама, а нарочито досањаним сновима, нисам имала права да одустанем од њих. Почела сам да се борим за њихове снове и осмехе.

– Да ли Вам је било тешко?

Ужасно је тешко разговарати са човеком који зна да не може да помогне детету. Већина деце је такве врсте инвалидитета да се могу очекивати само суптилне промене и једино што преостаје тим људима је да се моле да се чудо догоди. Ја нисам имала изграђен одбрамбени механизам, заправо, немам га ни сада. Патим са тим људима, верујем и надам се заједно са њима, радујем се сусрету са том децом и од њих добијам снагу. Та деца, наша деца, су хероји неслућене снаге и воље. Славе живот који није био нимало дарежљив према њима и ни једно од њих се не предаје уморно и сломљено боловима. У таквим околностима схватите да је хендикеп став који имате или немате. Постоји начин да успете уколико се довољно дуго трудите и то заиста желите.

– Како се Ви осећате као мајка дечака са аутизмом?

Осим што се борим са ветрењачама, уморна сам и забринута за децу која су скривена, а имају проблем. Брину ме родитељи који немају снаге да се суоче са проблемом па су скрхани, обесхрабрени и нису у стању да помогну свом детету, а одбијају и да им ми помогнемо. То ме највише плаши.
Друга ствар која ме ужасава је низак ниво емпатије у друштву. Не дајемо добар пример здравој, или деци типичног развоја како их називамо. А та ће деца бринути о растућем броју вршњака са различитим облицима инвалидитета када ми више не будемо били ту. Та помисао ме је и навела да оснујем Хуманитарну организацију у средини која је безусловно прихватала моје идеје и подржавала ме и до сада. Будућност мог детета је и будућност све остале деце.

– Ваша Хуманитарна организација за регионалну подршку особама са инвалидитетом „Србија великог срца“ не делује само локално?

Имала сам срећу да сарађујем са дивним људима, ентузијастима и родитељима деце са различитим врстама инвалидитета, ретким и малигним болестима. Од њих сам много научила. Неки се хуманитарним радом баве много дуже од мене. Човекољубље нас је спојило. Када сам донела одлуку да оснујем „Србију великог срца“, нисам желела да престанем са подршком деци из суседних држава и њиховим породицама. Моја идеја је показати да истинска и делотворна инклузија може да постоји. То значи да у нашим програмима подршке учествује и здрава популација, да не постоје верске, ни националне различитости које би оспориле некоме право да буде прихваћен, поштован и да му буде пружена помоћ.
Почели смо са спортским програмом у Великом Градишту. Тренери су млади, енергични, креативни и не одустају. Већ на трећем тренингу се догодило чудо. Дечак са аутизмом, изузетно везан за мајку, одбио је њену асистенцију и пружио руку тренеру са толико поверења и нежности да је било нестварно. Дечака одлично познајем, знам колико је неповерљив, није у стању да предвиди и планира, аутизам га усмерава скоро искључиво на задовољавање сопствених потреба, груба моторика је условљена слабим неуронским везама… а одважио се, послушао тренера, загрлио га и препустио му се на високој греди. То је заиста чудо које ће му помоћи да схвати да је свака препрека само онолика коликом је он сагледава. Тај дечак је мој син.

DSC_3308

– Имали сте позиве и из других градова и удружења?

Да, са некима сам већ сарађивала, а остала удружења се сада јављају и укључују. Сви су добродошли на наше спортске програме. Они су и замишљени као међуопштински пројекат уз кампове које ћемо организовати у Великом Градишту и на којима ће учествовати сва заинтересована удружења са простора читаве бивше Југославије.

– Ви не радите само са децом, укључујете и одрасле особе са инвалидитетом?

Спортски програм се тренутно односи на децу, али подршку иначе пружамо свима. Расписали смо Новогодишњи наградни ликовни конкурс на који се могу пријавити деца и одрасле особе са инвалидитетом из свих суседних држава. Осим промовисања њиховог положаја и потребе за социјалном инклузијом као предусловом за све остале облике инклузије, афирмација особа са инвалидитетом и њихових посебно развијених склоности и вештина јесте циљ Конкурса. Желимо што више радно способних, што више особа са инвалидитетом чије су натпросечне могућности препознате и подстакнуте да се развијају. То сматрамо једном од основних стратегија модерног, одговорног и инклузивног друштва. Свему томе мора да претходи развијање свести о постојању особа са инвалидитетом, а и правима које имају. Свест и савест се најтеже и најдуже развијају.

– Какви су планови „Србије великог срца“?

Имамо много делотворних идеја. Између осталог, сарадњу са друштвено одговорним компанијама, и онима које ће такве постати. Даљи развој програма „Изнајмљивачи великог срца“ у који ћемо укључити још већи број хуманих људи који поседују смештајне капацитете у целом региону, јачање веза са удружењима у Србији и окружењу, неформални облици образовне инклузије у оквиру наше Хуманитарне организације, едукација здраве популације и стварање првог инклузивног града у региону, едукација родитеља деце са развојним тешкоћама и инвалидитетом – то су још неке од наших бројних активности у наредном периоду.
Србија је кроз историју показала да јесте великог срца. Наша је част и обавеза да је такву оставимо генерацијама које ће овде остати после нас.

– Како вас људи могу контактирати?

То је врло једноставно и сви су добродошли било да им је потребан савет, бесплатан смештај у току болничког лечења детета, терапијски програми које покрећемо, одмор за целу породицу… Присутни смо на друштвеним мрежама, постоји Фејсбук страница „Србија великог срца“ или нас могу контактирати путем електронске поште srbijavelikogsrca@gmail.com, слањем писма на Кнеза Лазара 82, 12220 Велико Градиште или позивом на број +381 (0)63 43 77 83.

– Захваљујем Вам се на издвојеном времену и желим Вам много успеха у даљем раду.

Хвала Вама од срца.

IMG_9372.JPG


Интервју водила Реа Мнц

 

Advertisements

Posted on 3. decembra 2018., in Biblioteka, Preporuka, Priče, pesme, intervjui and tagged , , , , . Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: