Advertisements

СЛОВО А – Магдалена Реџовић

А – вокал, глас који се изговара тако што ваздушна струја слободно пролази кроз говорни апарат, не наилазећи ни на какву препреку; прво слово азбуке; прво слово абецеде; почетак свега; од А до Ш,…. Када размишљам о речима које почињу овим словом, прва асоцијација ми је име моје Принцезе у пубертету. Као да је мој живот тек почео када се она родила, или бар онај део живота који ми је важан. Одједном сам спознала значење израза Ахилова пета – слабо, рањиво место, или слаба тачка или слаба страна.

Document-page-001


Наиме, ако неко жели да ме повреди, само нека почне да критикује моју Принцезу у пубертету. Иако сам и самокритична, а трудим се да будем и објективна, она је за мене савршенство. Њен први осмех за мене је био најлепши, њена кожа нежнија је од свиле, духовита је, паметна, нежна, осећајна, речита, свестрана… Кад мало боље размислим, вероватно свака мајка овако доживљава своје дете.
Е, то је тако нормално. Љубав коју мајке према деци осећају је безусловна и немерљива. А онда дође и пубертет. Оно доба када се све постави наглавачке. Кад схватите да савршенство не постоји, а и не треба да постоји јер је лепота у одступању од савршенства. Па још када вам пријатељица – психолог каже: „Ако није бурно, онда није пубертет!“ , нађете се у чуду. Тада немате једну слабу тачку, него се пете јављају на сваком делу вашег тела.
Пубертет, онај који сте и сами преживели, као да никад неће престати. Узмимо, на пример, Љубав мог живота. Иако има скоро пола века, прави је пубертетлија када је реч о аутомобилу. Чини ми се да је аутомобил једина ствар око које се не слажемо. За њега аутомобил је наш пети члан породице, а за мене је само превозно средство; за њега је увек нешто потребно купити – треба му камера за паркирање, нове мапе за навигацију, гориво се увек на некој посебној пумпи сипа, не дао бог да буде прљав, а мрвице хране су веееелиииикииии проблем.
Од првог тренутка га је волео, а ја нисам. Сувише је брз, јак, не лежи ми. Купљен је, а ја га нисам желела. Не могу да прежалим боју труле вишње на нашем првокупљеном логанчићу. И њега је обожавао, а после му проналазио ману за маном. Да ли је то пубертет? Чини ми се да личи на то стање.
Волела бих да летим авионом, да се винем изнад облака и овај свет сагледам из нове перспективе. Желела бих да све из птичје перспективе гледам, али ја се плашим висине. Имам огроман страх од летења. Да ли ћу га савладати? Не знам. Покушаћу. Сваки страх престаје то да буде када се са њим суочиш. Дакле, све чега се плашите, морате погледати равно у очи. Али, знате како кажу: „У страху су велике очи!“


Из књиге Азбучница од ситница коју је написала Магдалена Рeџовић

Advertisements

Posted on 10. oktobra 2018., in Biblioteka, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka, Priče i pesme. Bookmark the permalink. 3 komentara.

  1. Reblogged this on Magdalenina učionica and commented:
    Извор,, Од књиге до душе „

    Sviđa mi se

  2. Хвала, драга Рената, на подршци и прилици да се моје приче читају на твом сјајном блогу.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: