Advertisements

ЈЕЗИК ЈЕ САМ ЧОВЕК

Свађам се с неким мојим младим пријатељима. Они не поштују свој језик, а то значи не поштују ни своје претке, своју земљу, своју културу, своју књижевност, своју самобитност…  Да не набрајам, они не поштују себе.

cirilica

Они нису добро, они су „ок“, она не изгледа лепо, она је „кул“, они не плаћају у готову, они плаћају кеш, они не пију мешавину него „коктел“, они се не мењају него се „трансформишу“, она се не шминка, него ради „маке уп“, не иде на улицу него на „стрит“, не проветрава собу него је вентилира, то није савремено, није у моди, него је „ин“, за њу стан није на добром месту, него на „кул локацији“, недељни распуст је одавно постао „викенд“, они не једу кобасицу у лепињи него „хот дог“…

Зар је потребно, ако сте већ прихватили такав обичај, да за добру линију или мршављење идете на „џогинг“, а не на трчање или брзо ходање. Нико нас није натерао да нашу реч заменимо овом која ми рогобатно звучи. Али, забога, па то звучи „светски“. Е, јест, шио му га Ђура.

Зашто се стидите да кажете да вам је досадно, да хватате зјала, да беспосличите, него обавезно кажете да се „смарате“. Ако дубље простудирате етимологију те речи, наћи ћете и неочекивана значења.

Ако кренете до продавнице, онда вам је то превише прозаично, па употребљаватре страну реч „шоп“, не идете да тргујете, него идете у „шопинг“. Израз „шопати“ има и нека друга значења, да их сада не објашњавам.

Ако је овај наш језик служио толиким генерацијама пре нас, ако смо говорили и писали на њему пре него је пронађена Америка, ако смо се њиме молили Богу, удварали се лепшем полу, писали књиге, певали песме, њиме смо трговали, преговарали, ратовали, клели, молили и претили, верујте ми, има тај језик и моћ да се њиме изразе и најтананија осећања, а не само свакодневица.

У Википедији о језику пише: „Језик је систем гестикулације, граматике, знакова, гласова, симбола, или речи, који се користи за приказ и размену концепата (тј., за комуникацију), идеја, значења и мисли. Може се замислити као „семантички код“. Проучавање језика као кода се зове лингвистика, што је наука.“

Одричући се језика, одричемо се себе.

Не дозвољавајте то себи. Јер, језик, то си ти. Ако изгубиш могућност да говориш својим језиком, никада више нећеш стећи ту могућност. Овај језик је део тебе. Сваки други биће накалемљен.


Текст написао Димитрије Јаничић

Извор: Facebook

Advertisements

Posted on 25. septembra 2018., in Biblioteka, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Poučno. Bookmark the permalink. 1 komentar.

  1. Reblogged this on Magdalenina učionica and commented:
    Извор,, Од књиге до душе“

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: