Advertisements

ОПРОШТАЈ И ЗАБОРАВ

Кажу: „Не буди злопамтило!“ Не знам тачно шта се под тим подразумева, али заиста не видим зашто бих заборавио ако човек лоше о мени говори, ако ми је приредио лош и непријатељски дочек, ако ме је повредио, увредио мене или моје, ако ме је оставио да се сам копрцам у некој невољи, а могао је да ми помогне, ако је заборавио моје доброчинство. Поготово, ако је као комшија поступио према мени као према непријатељу, ако ми је физички и материјално нашкодио, причинио некакво зло.

i-forgive-but-i-dont-forget

Моје памћење тога што је неко био лош према мени, ја не бих никако назвао „злопамтило“. То је поштовање оне старе мудрости: можеш опростити, али не смеш заборавити.
Опраштањем испуњаваш и божју заповест, али памћењем нећеш дозволити да се поново према теби понашају на стари начин.

Значи, опрости, али немој да заборавиш.

То „не заборави“ значи да себи нећеш дозволити да се други пут нађеш, како би наш народ рекао „са спуштеним гаћама“, у ситуацији да ти тај исти поново нанесе исти или слични бол. Памћење је знак опрезности, резерва према некоме ко је ту резерву заслужио, без обзира на опроштај.

Наш народ има пословицу: „Кога је змија уједала и гуштера се боји.“


Написао Димитрије Јаничић, Београд

Advertisements

Posted on 10. septembra 2018., in Biblioteka, Filozofski kutak, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: