Advertisements

У мору зрно соли – Рута Сепетис

Мој поштовани сарадник Димитрије Јаничић, писац, преводилац и књижевни критичар, написао је приказ књиге „У мору зрно соли“ Руте Сепетис, америчке књижевнице, литванијског порекла. Књигу је код нас објавила 2017. године издавачка кућа Urban Reads из Београда. Прочитајте приказ, а и књигу.

Насловна_У мору зрно соли (1)

ДЕЦА У РАТУ

У мору књига које свакодневно излазе испод штампарске пресе, готово неприметно је прошао роман Руте Сепетис под насловом „У мору зрно соли“ у преводу са енглеског Мирослава Башића Палковића. То је књига о највећој поморској трагедији у новијој историји, односно крајем Другог светског рата. Десило се то у водама Балтичког мора.

Ауторка у поговору каже да је роман део историјске фикције. Међутим, стварни су брод „Вилхелм Густлоф“ и немачка операција „Ханибал“. Додуше, стварна је и Јантарна соба, али њу још траже. Потапање брода „Вилхелм Густлоф“ којим су евакуисани цивили и рањени немачки војници је резултирало знатно већим бројем жртава него у великим поморским несрећама бродова „Титаник“ и „Луизитанија“.

Разлика је у томе што су поменути бродови страдали несрећним случајем, а брод „Вилхелм Густлоф“ у ратној операцији. Брод је потопила совјетска подморница С-13 са три торпеда којима је убијено око девет хиљада људи. Тај брод-утвара и данас је видљив у близини пољске балтичке обале. На броду су били немачки рањеници и цивили, међу којима је било доста деце. Сви они су бежали пред наступајућом совјетском армијом.

Брод је пловио у оквиру највеће поморске евакуације у савременој историји. На броду нису били само Немци, јер су се на њему налазили Литванци, Летонци, Естонци, као и велики број Немаца из Источне Пруске. Процењује се да је тада у Балтичком мору страдало око 25.000 људи.

Роман је направљен као прича неколико младих људи који покушавају да побегну пред надирањем совјетских трупа. Свако од њих има своју причу, проблеме и судбину. Ти млади људи су Јоана, Флоријан, Емилија и Алфред. Сви су различите народности, а различити су и по вери, језику, социјалном пореклу, односу према фашизму, а унеколико и према коначној судбини.

За ову причу ауторка је годинама истраживала, па је на крају роман формулисала као причу та неколика тинејџера коју покушавају да преживе у вихору немилосрдног рата. Књига на леп и убедљив начин покушава да све њих, па и читаоца, уједини око људскости, да покаже сву бесмисленост граница, етничких и расних чишћења и осветољубивости система.


Приказ написао Димитрије Јаничић из Београда

Advertisements

Posted on 3. septembra 2018., in Biblioteka, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: