Advertisements

ЈЕСМО ЛИ САМИ У КОСМОСУ?

У Библиотеци у Костолцу, Одељењу Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у четвртак 30. августа 2018. године, са почетком у 19 часова, биће ексклузивно представљање управо објављених књига:

Милан Ћирковић, ВЕЛИКА ТИШИНА (Оксфорд јуниверзити прес)
Зоран Живковић, ПРВИ КОНТАКТ И ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВРЕМЕ (Шпрингер ферлаг)

О књигама ће говорити аутори. Улаз је слободан. Добро нам дошли!

Jesmo li sami u kosmosu 1

О ауторима:

Милан М. Ћирковић (1971) је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду (Србија) и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Оксфордског универзитета (Велика Британија). Одбранио је докторат из астрофизике на Државном универзитету Њујорка у Стони Бруку (САД) 2000. године, где је претходно магистрирао из гео-наука 1995. године. Његови главни истраживачки интереси су у областима астробиологије (Галактичка настањива зона, СЕТИ), анализе ризика (глобални катастрофички ризици, епистемологија ризика) и филозофије науке (антропичка начела, филозофија физике, студије будућности). Ко-уредио је антологију Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, Oxford, 2008), која је позитивно оцењена и представљена у бројним светским научним гласилима, укључујући Натуре и Сциенце. Аутор је првог уџбеника из вангалактичке астрономије на јужнословенским језицима (Увод у вангалактичку астрономију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 2008). Објавио је до сада 3 монографије (најновија је The Great Silence: The Science and Philosophy of Fermi’s Paradox, Oxford University Press, Oxford, 2018) и око 200 научних, стручних и прегледних радова у истраживачким часописима и зборницима, као и преко 150 есеја, популарно-научних и новинских текстова. Превео на српски више књига, укључујући наслове Ричарда Фајнмена, сер Роџера Пенроуза и Пола Дејвиса.

Зоран Живковић (1948) годинама је радио као професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Дуго је проучавао научну фантастику, па је и докторирао књижевност радом на тему Антропоморфизам и мотив првог контакта у делима Артура Кларка. Оснивач је и прве приватне издавачке куће у Југославији, Поларис.
Захваљујући Живковићевом издавачком подухвату читаоци и данас могу да уживају у класицима научне и епске фантастике. Написао је и Енциклопедију научне фантастике, тако да када је 2000. године престао да се занима за овај жанр и посветио писању, белег је заувек остао у заједничкој свести да је посреди писац научне фантастике.

Дела Зорана Живковића заправо су истраживање граница писања. Он пише прецизним и питким стилом који води читаоца кроз замршене путеве нелинеарних приповедних структура.

Аутор је двадесет два прозна дела: Четврти круг (1993), Временски дарови (1997), Писац (1998), Књига (1999), Немогући сусрети (2000), Седам додира музике (2001), Библиотека (2002), Кораци кроз маглу (2003), Скривена камера (2003), Вагон (2004), Четири приче до краја (2004), Дванаест збирки (2005), Мост (2006), Читатељка (2006), Амаркорд (2007), Последња књига (2007), Есхерове петље (2008), Писац у најам (2009), Пет дунавских чуда (2011), Велики рукопис (2012), Зборник мртвих (2015) и Тумач фотографија (2016).
До почетка фебруара 2018. године укупно је објављено 171 издање Живковићевих прозних дела – 71 на српском језику и 100 у преводу.

Живковићевих 100 преведених књига појавило се на 20 језика у следеће 23 земље: САД, Енглеској, Италији, Португалији, Немачкој, Шпанији, Француској, Данској, Грчкој, Швајцарској, Холандији, Јапану, Јужној Кореји, Бразилу, Турској, Саудијској Арабији, Русији, Чешкој, Пољској, Бугарској, Украјини, Словенији и Хрватској.

Августа 2016. амерички издавач Кадмус прес (Cadmus Press) почео је да објављује Живковићева сабрана прозна дела на енглеском у 32 тома (21 у меком и 11 у тврдом повезу), као и дигитална издања.

Живковић је добитник „Светске награде за фантастику” за роман мозаик Библиотека (2003), награде „Милош Црњански” за Четврти круг (1994), награде „Исидора Секулић” за Мост (2007) и награде „Стефан Митров Љубиша” (2007) за укупно прозно стваралаштво. Живковићу су припала и три признања за допринос фантастичкој књижевности: „Арт-Анима” (2014), „Станислав Лем” (2015) и „Златни змај” (2015).
Године 2017. Европско друштво за научну фантастику (ЕСФС) прогласило га је „велемајстором СФ жанра”.
Угледни амерички књижевни часопис „Светска књижевност данас” донео је у броју за новембар-децембар 2011. темат о Живковићевој прози.

Једна од најпознатијих светских издавачких кућа „Шпрингер“,  управо је објавила, у склопу едиције „Наука и фантастика“, његову књигу под насловом Први контакт и путовање кроз време: одабрани есеји и приче (First Contact and Time Travel).

Advertisements

Posted on 27. avgusta 2018., in Biblioteka, Priče, pesme, intervjui, Vesti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: