Advertisements

Бити „довољно добар/а“

Једно од најштетнијих ограничавајућих уверења о себи које можемо да усвојимо јесте веровање да “нисмо довољно добри“. Тешко да постоје људи у модерном друштву којима макар једном нису пролетеле кроз главу овакве или сличне речи.
У неком тренутку нашег психичког развоја појави се ова идеја и временом може постати све стабилнија и уверљивија. Многи људи због тога реше да се упусте у бесконачну борбу да постану и остану савршени. Али, ко и шта одређује “довољно добро“?

you-are-good-enough


Наши системи веровања и убеђења формирају се и мењају од раног детињства. На тај начин они снажно утичу на то како ћемо тумачити сопствена животна искуства, чак их једним делом и креирају. Много пута је потврђена људска склоност да се искуства ускладе са уверењима.

Ускладити и мењати стара уверења у светлу нових чињеница углавном је тежи пут али дугорочно доноси велику добит сваком појединцу. То је пут сазревања и обогаћивања личности, пут који често захтева пуно одрицања и свесног напора да се издржи фрустрација и непријатност како би се постигао склад вишег нивоа.

Зато, уколико се веровање “Нисам довољно добар/а“ учврсти оно ће довести до сталне усмерености ка сопственом потврђивању. Филтрираће искуство појединца на веома штетан начин, спречаваће опажање супротних чињеница и искустава, успеси ће се углавном тумачити срећом и околностима, а неуспеси неспособношћу.

Иако, можда, делује банално ово може постати навика мишљења која може трајати целог живота и што је нарочито опасно, ретко ћемо је бити свесни.
Зато је важно да повремено застанемо и размислимо, нарочито у периодима и ситуацијама када се осећамо лоше и беспомоћно. Да се упитамо да ли се и колико руководимо принципом “морам бити довољно добар/а“. Шта нам то доноси у животу и шта би нам донела промена и одбацивање тог принципа?

Како би нам прошлост изгледала из другог угла? Да ли смо били престроги према себи? Јер, уколико успемо да постанемо отворени да сагледамо ствари из неке друге позиције моћи ћемо другачије да процењујемо и тумачимо прошлост, садашњост и будућност, себе, друге људе и свет и што је посебно корисно да препознамо штетна и нереална очекивања која имамо.

Уколико имамо довољно смелости да прихватимо себе какви јесмо, несавршени али довољно добри и способни да се мењамо и напредујемо, поставићемо добру основу за живот који није очајничка борба да се буде савршен и безгрешан. Уместо тога моћи ћемо да се посветимо свакодневном напредовању и обогаћивању себе као људског бића. Бићемо у могућности да радимо на себи, да једноставно будемо боља верзија себе данас него што смо били јуче и да до великих циљева стигнемо кроз мноштво малих, свакодневних постигнућа.


Текст написао Слободан Павловић, психолог

Advertisements

Posted on 7. avgusta 2018., in Biblioteka, Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: