Зашто већина библиотекарки носи равне ципеле? Широке џемпере, панталоне с фалтама и сукње од твида? Озбиљан, строг, готово мргодан израз, незаобилазан је на кожи око носа, између браде и чела, на оном изражајном делу тела који се зове лице или face; и који, са тим недостатком осмеха, нуди све, осим изражајности.
Обилазим разне Библиотеке. Најчешћа слика на коју наилазим је – равна појава, са уредно зачешљаном косом, подигнутом у реп или пунђу; у класичној кошуљи и панталонама мушког кроја. И, наравно, у тим, већ поменутим, равним ципелама. Једнолично, досадно, извесно, са свих страна, пљоснато!

Потенцирају се акције, како вратити књиге у руке читалаца. Шта урадити да штампани листови међу корицама опет постану човеков најбољи пријатељ. Добро, не, безусловно најбољи, али, да се бар врати на ту пријатељску листу, са које је неславно и несрећно сишла. И, све те акције, са звучним крилатицама: „Ко чита, више и боље види и разуме“; „Читајте, разумећете и између редова“; „Са књигом у руци, у лепше сутра“; „Са књигом, међу звездама…“ Одличне су! Лепе, занимљиве, звучне и поетичне! Ипак, ја бих убацила и ову:
„БИБЛИОТЕКАРКЕ, ПРЕСВУЦИТЕ СЕ И НАСМЕШИТЕ!!!“
Навуците тамне свилене чарапе, преко чипкастог веша, који и није неопходан, ако је врућина. Око струка, обавезно широк каиш, безобразно затегнут. Коса увијен на крупне виклере, или разбарушена; очешљана снажним, спретним, мушким рукама, украшена праменовима или необичним пером. За алергичне на перад, ту је чипка, шналица од циркона, или, нека модерна нијанса color шампона. Од деколтеа (то је онај део тела изнад груди, који не мора увек да буде забаракадиран до браде) ништа неће да заболи, а и књигама у полицама, пријаће промена. Осмех на лицу изазива сјај у очима (ако то не успе, постоје и одговарајућа сочива која изванредно делују по питању сјаја и лошег вида. У сваком случају, много су боља варијанта од пластичних „социјалних“ наочара). Ножице ставите у вртоглаве потпетице, неке ефектне боје, и потрудите се да буде потпуно различита од боје лаковане ташне коју држите у рукама.
На крају, обавезно, парфем! Неки добар, жесток и скуп!
Могла бих да се кладим – а опкладе обожавам – да ће на улици да се окрећу, колеге саплићу, колегинице завиде и имитирају, а повећање броја читалаца биће за бриљантан Извештај о раду и прави статистички податак.

П.С. (пре и после свега)
Осмех, шминка, крпице, доза еротике и самодопадљивости не умањују интелигенцију и не атакују на личност Жена.
Баш, напротив.

Из књиге „Сочно и опоро… П.С. поверљиво“ књижевнице и библиотекарке Данијеле Миланове Божичковић Радуловић (Пожаревац, 2012)