Људи углавном сматрају да је мењати ставове и веровања у одраслом добу мукотрпан и захтеван процес. То јесте у извесној мери тачно, међутим, ако мало боље размислимо ми исте, често и без потпуне свести о томе, променимо небројено много пута у животу. Један од примера је сазревање и промена ставова и уверења које смо усвојили у детињству. Ово је природни процес са својим општим карактеристикама без обзира на индивидуалне разлике међу људима.

Са 4, 5 година (некад и касније) многа деца верују да им Деда Мраз доноси поклоне за Нову годину. Онда, у једном тренутку се почињу јављати прве сумње. Дете опажа чињенице и детаље који се не уклапају у то веровање. У почетку је склоно да их занемарује, али временом схвати да веровање није истинито. Овај једноставни пример из детињства добро описује и оно што се дешава у каснијем животном добу и када су у питању много комплекснија веровања.

Карактеристично за све нас јесте да смо спремнији да опазимо потврде својих убеђења него супротне и неуклопиве чињенице. Зато промена става захтева свесни напор и често је веома тешка без подршке других људи.

Уколико успемо да себе учинимо отвореним за промену, управо ће ова наша особина помоћи да се она и деси. Трагање за доказима у корист новог убеђења довешће до тога да их и пронађемо и тако омогућимо да се убеђење учврсти. Оно ће са друге стране, директно утицати на наш начин опажања себе, света, будућности.

Док пролазимо кроз различите периоде својих живота, на пример, ми желимо да верујемо да ћемо бити успешни у постизању својих циљева. Сваки пут кад то успемо, наше уверење се потврђује и ми развијамо самопоуздање и осећај да имамо контролу над својим животом. Нарочито, развијамо уверење да смо у стању да из свог актуелног стања (у било којој животној области) успешно стигнемо у жељено.

Истовремено, ако се осврнемо уназад, можемо опазити да су се многа наша веровања и ставови променили и да је то допринело нашем успешнијем прилагођавању на различите животне околности.

Стога, управо у овом тренутку је битно да увидимо како је оно што смо тежили да верујемо имало свој смисао у неком периоду у прошлости, али уколико желимо даље унапређивати себе, потребно је да будемо отворени и спремни за евентуалне промене.

Конкретније речено, пажљиво загледање у прошлост може нам омогућити да увидимо како су се ствари одвијале.

Током живота човек улази и пролази кроз многе међуљудске односе, послове, пријатељства, емоционалне односе и константно формира схватања и уверења која му користе у адаптацији. У једном тренутку, већина од њих буде превазиђена и потребно је поново упустити се у процес промене, изаћи из “зоне сигурности“ и на тај начин омогућити себи напредак и ефикасније функционисање.

Зато је постизање што јаснијег увида у то “шта желимо да верујемо“, “шта тренутно верујемо“ и “шта смо некада веровали“ циљ ка коме вреди тежити.

Текст написао Слободан Павловић, дипломирани психолог