Advertisements

Замка – Зорка Стојановић

Странац сам

пред челичним оком

јастреба и свезнајућим челом сове.

Пред зеленим псима

скривених ловаца,

ћутим.

Screenshot_1

Поставили су замку,

да лове птице,

срне и виле ведрих дана.

Станите ловци,

Станите!

Уз скривено језеро трава

чами ветар,

бржи од ваших мисли и паса,

невидљив за ваше очи.

Постајем бегунац,

јер не могу да ћутим,

и гледам како у мој прозор

удара незнана рука сваке ноћи.

Не идите мојим трагом!

Нисам више она

које се сећа горског језера.

Не стојим у чистом јутру,

под белим горама,

да чујем истину

њених струна.

У дубини груди, под срцем,

чујем лавеж.

За плавом кошутом

полазим преко ломљивог стабла

над реком.

На другој страни

поново берем

у крошњи јутра росу,

најслађи плод.

Станите ловци!

Опет сам она стара,

којој се враћају ластавице

у груди на леву страну.

Ћудљива сам, немирна,

луда од љубави.


Песму написала Зорка Стојановић

Песма је објављена у књизи Ослобађање од тескобе или Под тачком разно…

зорка

Advertisements

Posted on 30. juna 2018., in Priče i pesme, Savremenici, Zavičajni pisci. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: