Advertisements

Допис Министарству просвете у вези школских библиотека

Библиотекарско друштво Србије реаговало је са дописом Министарству просвете, науке и технолошког развоја, на добијене информације да се новим правилницима о критеријумима и стандардима за финансирање установа за основно и средње образовање и васпитање (за школску 2018/19. годину) додатно деградира позив школског библиотекара. Допис објављујемо у целости.

———–

Министарству просвете, науке и технолошког развоја
Републике Србије
За министра, господина Младена Шарчевића

Поштовани господине Шарчевићу,

Библиотекарско друштво Србије (БДС), као најстарије и највеће струковно удружење које окупља библиотекаре свих типова библиотека у Републици Србији, изражава протест и апелује на Министарство просвете, науке и технолошког развоја да прекине даље урушавање ове стручне делатности у основним и средњим школама.

Након увида у нове правилнике о критеријумима и стандардима за финансирање установа за основно и средње образовање и васпитање, а који ће се примењивати од наредне школске године (1. септембра 2018), БДС са жаљењем констатује да надлежно Министарство занемарује школске библиотеке и њихов положај унутар школског система, што није у складу са прокламованим циљевима реформе просвете, али ни са актима и документима које је Министарство просвете, науке и технолошког развоја званично усвојило, као што су „Правилник о програму свих облика рада стручних сарадника („Просветни гласник“, бр. 5/2012, 19.06.2012) или документ „Оквир дигиталних компетенција – Наставник за дигитално доба“ усвојен 17. 3. 2017. године.

Нови „Правилник о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност средњег образовања и васпитања“ у члану 9. предвиђа смањење броја библиотекара на 0,5 за све средње школе са мање од 16 одељења (по старом Правилнику важило за све школе до 11 одељења). Истовремено, библиотекаре као школске стручне сараднике ставља у подређен однос према осталим стручним сарадницима (педагозима и психолозима) јер нови Правилник предвиђа већи број тих стручних сарадника за исти или већи број одељења (на пример, један психолог или педагог за школе које имају од 8 до 20 одељења). Такође је максималан број библиотекара за школе које имају преко 43 одељења два, док је за психолога или педагода тај број 2,5, а за средње школе преко 55 одељења три. На овај начин се додатно деградира стручни значај библиотечке професије у образовним циклусима, а тиме и положај школске библиотеке у образовно-васпитном процесу.

Када је у питању „Правилник о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања“, Министарство је у члану 11. предвидело идентичан подређен третман за школске библиотекаре као стручне сараднике у односу на друге стручне сараднике у школама. БДС поздравља чињеницу да је новим Правилником у основним школама са 44 до 64 одељења могуће запослити 1,5 библиотекара (раније само једног), односно два библиотекара за основне школе са 65 и више одељења. Међутим, деградација библиотечке професије на исти начин је спроведена и овде, јер је предвиђено да за остале стручне сараднике школе могу запослити два сарадника већ са 32 одељења, док тај број иде и до четири сарадника за школе преко 64 одељења, односно пет сарадника за школе са више од 80 одељења. Без намере да се бавимо другим струкама постављамо објективно питање зашто је оваквим решењем библиотечка професија постављена у толико неравноправан положај.

БДС закључује да се професија школског библиотекара оваквим решењима третира као најмање потребна струка у школама, чије се присуство у образовно-васпитном процесу и стручни рад деградира доношењем нових Правилника за основне и средње школе. БДС подсећа Министарство просвете, науке и технолошког развоја да су библиотекари носиоци информационе писмености и културних активности у школама, односно лидери у образовању за 21. век, што се нажалост непрестано занемарује због мале али неоправдане уштеде у броју радних сати и радних места. Министарство је својим правилницима о стандардима компетенција стручних сарадника одлично препознало улогу и свеукупни значај школског библиотекара у модерној школи, јасно прецизирајући његов циљ, задатке, обавезе и учешће у образовном процесу, али с друге стране правилницима о финансирању све то негира. Уместо да се иде на све већи број извршилаца на месту школског библиотекара, у циљу унапређивања васпитно-образовног процеса и побољшању квалитета рада школских установа, прибегава се смањењу. Уштеда је незнатна, а губитак трајан и ненадокнадив.

Библиотекарско друштво Србије тражи од Министарства просвете, науке и технолошког развоја да ревидира Правилнике у деловима везаним за потребан број школских библиотекара, повећавајући њихов број у школама уместо досадашње праксе смањења, доследно уважавајући сву комплексност библиотечко-информационе делатности и њене незаменљиве улоге у информисању и едукацији грађана свих узраста.

У нади да ће Министарство уважити нашу аргументацију и одговорити на овај допис, односно уважити БДС као релевантног партнера за сва питања у библиотечко-информационој делатности, срдачно Вас поздрављам.

др Богдан Трифуновић
председник Библиотекарског друштва Србије

У Београду,
22. јун 2018.


Извор: БДС

Advertisements

Posted on 23. juna 2018., in Biblioteka, Vesti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: