Син ми отишао у печалбу

круни живот испод

туђе стреје

сели своје тиће од гнезда до гнезда

пије црну тугу за боље дане

аргатује своју младост

као да је узео на позајмицу.

На кући ми трули темељ

разјапили ми се зидови

срушио ми се кров

на срце ми стално капље јед

дан мерим од јутра до вечери

без очију

а ноћ ко гладну годину

скраћујем

од прозора до прозора

Сан ми се разлива у мору

док ноћу разуларена тишина

лудује мојим сокацима

дању ми пуста поља

говоре јадиковку

нигде човека осим пуног гробља

на крају села.

Син ми отишао у печалбу

и комшијин син

и син сина комшије

а ми смо остали да грбавимо

да отимамо атаре од шибљака

да побијамо колац на међама

од паса луталица

и од сумњивих трговаца.

Знам ја како ћу

разапећу мој православни крст

уплашићу гадну смрт

али не знам

не знам

коме колевку да оставим.

Песму написао Драган Т. Јовић

Песма је објављена у књизи Ослобађање од тескобе или Под тачком разно…