Advertisements

Печалбар

Син ми отишао у печалбу

круни живот испод

туђе стреје

сели своје тиће од гнезда до гнезда

пије црну тугу за боље дане

аргатује своју младост

као да је узео на позајмицу.

кућа

На кући ми трули темељ

разјапили ми се зидови

срушио ми се кров

на срце ми стално капље јед

дан мерим од јутра до вечери

без очију

а ноћ ко гладну годину

скраћујем

од прозора до прозора

Сан ми се разлива у мору

док ноћу разуларена тишина

лудује мојим сокацима

дању ми пуста поља

говоре јадиковку

нигде човека осим пуног гробља

на крају села.

Син ми отишао у печалбу

и комшијин син

и син сина комшије

а ми смо остали да грбавимо

да отимамо атаре од шибљака

да побијамо колац на међама

од паса луталица

и од сумњивих трговаца.

Знам ја како ћу

разапећу мој православни крст

уплашићу гадну смрт

али не знам

не знам

коме колевку да оставим.


Песму написао Драган Т. Јовић

Песма је објављена у књизи Ослобађање од тескобе или Под тачком разно…

Драган Т. Јовић

Advertisements

Posted on 20. juna 2018., in Priče i pesme, Savremenici, Zavičajni pisci. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: