Advertisements

Прихватити и разумети своје дете

Већина текстова о васпитању као један од најважнијих принципа истиче потребу да родитељи безусловно прихвате своје дете као особу, а да истовремено укажу на неприхватљивост и непримереност одређених понашања.
Зашто је то толико важно и шта то значи прихватити своје дете са свим позитивним и мање позитивним карактеристикама?


Једноставно речено, прихватити дете значи покушати да га разумемо. Његове мотиве, осећања, потребе који стоје иза одређених понашања. Ово разумевање помаже детету да се осећа повезано са нама и повећава његову способност да прихвати себе и своја осећања као нешто што је значајно и смислено у одређеној ситуацији. На тај начин оно ће развијати и вештине емпатије, самоконтроле и бољег разумевања других.
На пример, уколико детету кажемо „Ниси смео/ла то да урадиш…“ ми то радимо са јасном жељом да помогнемо и усмеримо. Ипак, како ће се дете осећати у том тренутку? Врло вероватно ће бити присутне многе негативне емоционалне реакције попут, срама, кривице или љутње.
Међутим, уколико бисмо рекли “То је заиста била тешка ситуација и није све испало како си желео/ла…“ показујемо управо прихватање детета и тзв. валидацију његових/њених реакција и осећања уз јасно постављање граница и указивање на последице. На овај начин биће мање негативних осећања и наш однос са дететом подићи ће се на виши ниво.
Прихватање детета јесте једноставно понашање на начин којим указујемо детету (или одраслом) да поштујемо чињеницу њеног/његовог искуства као таквог. Да разумемо како ситуација изгледа из тог угла и да прихватамо да је њено/његово искуство реално на исти начин као што је и наше за нас.
Ово делује као прилично логично и једноставно али није лако увек се тако понашати, нарочито у улози родитеља. Као родитељи ми најчешће желимо и покушавамо да будемо заштитници и учитељи својој деци. Да им омогућимо да одрасту у успешне, срећне и здраве особе.
Управо овде се крије мала замка у коју сви упадамо као родитељи и/или васпитачи. Често не можемо да размишљамо о дугорочним добитима већ ускачемо и решавамо проблеме уместо своје деце или васпитаника који се нађу у проблему. На тај начин им помогнемо да превазиђу поједину ситуацију али их истовремено, успоравамо у процесу осамостаљивања и учења животних вештина.
Прихватање детета и његових/њених осећања, потреба, ставова не значи да треба да се слажемо са њим/њом у свему што кажу или ураде или да им ми пресуђујемо шта је добро а шта лоше без да их саслушамо. Такође, убеђивање са дететом зашто је неко понашање неприхватљиво, или придиковање, неће им много помоћи у развијању социјалних и животних вештина.
Уместо тога, требало би да их пажљиво слушамо, да похвалимо и поштујемо отвореност и искреност, да покушамо да се ставимо у њихову позицију и да једноставно разумемо како свет изгледа из тог угла. Осим тога, корисно је проверити да ли смо их добро разумели кроз сумирање испричаног јер на тај начин постижемо да се осећају сигурније и биће спремнији да поделе више сопствених искустава са нама.
Понекад је тешко понашати се на овај начин. Нарочито у ситуацијама кад је дете непослушно, дрско, себично. Тада је разумевање и прихватање међу последњим стварима које нам падају на памет. Не треба ипак, да заборавимо да смо ми одрасли и да није реално очекивати (нарочито од млађе деце) да деца увек буду емпатична и разумна или да се у понашању руководе нашим жељама и вредностима.
Сва људска бића имају потребу да их други разумеју и да се осећају сигурно и повезано. Са друге стране родитељи природно теже да заштите, негују и подучавају своју децу. Стално фокусирање на усмеравање, исправљање и вођење деце кроз живот често омета боље разумевање дечијег искуства и начина на који доживљавају свет око себе.
Нема сумње да ћемо више учинити за своју децу уколико пре свега, покажемо разумевање за изазове са којима се сусрећу. На тај начин помажемо им да разумеју себе и да остану отворена за учење и развој што и јесте основни дугорочни циљ сваког родитеља.


Текст написао Слободан Павловић, психолог

Advertisements

Posted on 7. maja 2018., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: