Први мај – празник рада и још нешто уз то
Међународни празник рада – Први мај обележава се широм света, у знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време. Више десетина хиљада радника у Чикагу тог 1. маја 1886. године, изашло је на улице захтевајући боље услове рада, осмочасовно радно време и право на поштовање радника. На Првом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889. одлучено је: „Први мај је заједнички празник свих земаља на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност“.
Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протестним скуповима у Београду. Празник рада је током дугог послератног периода, најмасовније обележаван у социјалистичким земљама, када су одржаване параде и сличне манифестације. Последњих година, синдикати 1. маја, у виду протесних шетњи, указују на све веће незадовољство радника, чији положај, постаје све тежи услед економске кризе у којој је наша земља већ годинама.
Први мај кроз народна веровања и обичаје
Током владавине комунизма 1. мај слављен је и у бившој Југославији као велики државни празник, а то се сачувало у Србији све до данашњих дана. Први мај oбележавамо као Празник рада, а не знамо да корене има у древним паганским празницима везаним за прославу природе и пролећа.
У Старој Грчкој 1. маја прослављао се пагански Фестивал цвећа у славу богиња Персефоре и Деметре.
У част богиње Флоре у Риму су се одржавале свечаности под називом „Флоралије“, које су трајале од 28. априла до 1. маја. На тај празник људи су се украшавали цвећем, играли и приређивали циркуске игре. Празник се завршавао комичном хајком на козе и зечеве.
Богиња Маја била је римска богиња пролећа и плодности. Она је била кћи Фауна, бога плодности, шума и стада, и супруга бога ватре Вулкана. Стари Римљани славили су Мају сваког 1. и 15. маја. По богињи Маји месец мај је и добио име.
У Немачкој Валпургијска ноћ слави се од 30. априла до 1. маја, уочи дана прославе Свете Валпурге, франачке опатице из 8. века. У германском фолклору, Валпургијска ноћ се још назива и Ноћ вештица (нем. Hexennacht, хол. Heksennacht), по веровању да је то ноћ када се вештице састају на Брокену, највише врху планине Харц, између река Везер и Лабаје и славе почетак пролећа.
У паганско време, келтски фестивал Белтане (Белтане је галско име за месец мај) прослављао се првог маја. Подразумевао је пијанку и плес око кипа фалуса (мушки полни орган). Када је хришћанство прихваћено у Европи, фалус је замењен мајским дрветом. Мајско дрво које се очувало у фолклору данашњих потомака галских народа одражава слику мушког полног уда из древних паганских обреда.
У Србији, после Другог светског рата, завршено је са религиозним прославама, али се усталио обичај прослављања Првог маја, као празника рада и Првомајског уранка, који је подразумевао одлазак рано ујутру на Први мај у природу и дружење.
Колико је тај обичај сличан древном види се из описа једне прославе Белтане:„Млади су се окупљали ујутро 1. маја, од пањева правили округле столове и хоклице, палили су ватру и припремали оброк у виду пудинга од јаја и млека. Месили су овсени колач и пекли га на ужареном пепелу на камењу…“
Данас млади иду у природу, праве роштиљ, кувају гулаше у котлићима, шетају, певају и играју. Сасвим случајно, баш на тај дан.
Као што сте видели, Први мај је древна паганска светковина која се празнује хиљадама година, а коју су посебно Келти и Стари Словени сматрали најзначајнијим даном у години – кад се од богова и од природних сила које владају земљом, тражи добро здравље, срећа, благостање, добар принос и заштита.
У Костолцу је тог дана вашар. У мојој кући, од када знам за себе, славио се Први мај. Тог дана, окупљали су се код нас наши блиски рођаци на ручак и дружење. Уз обавезно вођење деце на вашар, после тога. Срећан вам свима 1. мај.
Текст приредила Реа Мнц
Posted on 1. maja 2018., in Iz istorije, Iz mog ugla, Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.
Postavite komentar
Comments 0