Међународни празник рада – Први мај обележава се широм света,  у знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време. Више десетина хиљада радника у Чикагу тог 1. маја 1886. године, изашло је на улице захтевајући боље услове рада, осмочасовно радно време и право на поштовање радника. На Првом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889. одлучено је: „Први мај је заједнички празник свих земаља на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност“.

Први мај у Србији обележен је први пут 1893. године протестним скуповима у Београду. Празник рада је током дугог послератног периода, најмасовније обележаван у социјалистичким земљама, када су одржаване параде и сличне манифестације. Последњих година, синдикати 1. маја, у виду протесних шетњи, указују на све веће незадовољство радника, чији положај, постаје све тежи услед економске кризе у којој је наша земља већ годинама.

Први мај кроз народна веровања и обичаје

Током владавине комунизма 1. мај слављен је и у бившој Југославији као велики државни празник, а то се сачувало у Србији све до данашњих дана. Први мај oбележавамо као Празник рада, а не знамо да корене има у древним паганским празницима везаним за прославу природе и пролећа.

У Старој Грчкој 1. маја прослављао се пагански Фестивал цвећа у славу богиња Персефоре и Деметре.

У част богиње Флоре у Риму су се одржавале свечаности под називом „Флоралије“, које су трајале од 28. априла до 1. маја. На тај празник људи су се украшавали цвећем, играли и приређивали циркуске игре. Празник се завршавао комичном хајком на козе и зечеве.

Богиња Маја била је римска богиња пролећа и плодности. Она је била кћи Фауна, бога плодности, шума и стада, и супруга бога ватре Вулкана. Стари Римљани славили су Мају сваког 1. и 15. маја. По богињи Маји месец мај је и добио име.

У Немачкој Валпургијска ноћ слави се од 30. априла до 1. маја, уочи дана прославе Свете Валпурге, франачке опатице из 8. века. У германском фолклору, Валпургијска ноћ се још назива и Ноћ вештица (нем. Hexennacht, хол. Heksennacht), по веровању да је то ноћ када се вештице састају на Брокену, највише врху планине Харц, између река Везер и Лабаје и славе почетак пролећа.

У паганско време, келтски фестивал Белтане (Белтане је галско име за месец мај) прослављао се првог маја. Подразумевао је пијанку и плес око кипа фалуса (мушки полни орган). Када је хришћанство прихваћено у Европи, фалус је замењен мајским дрветом. Мајско дрво које се очувало у фолклору данашњих потомака галских народа одражава слику мушког полног уда из древних паганских обреда.

У Србији, после Другог светског рата, завршено је са религиозним прославама, али се усталио обичај прослављања Првог маја, као празника рада и Првомајског уранка, који је подразумевао одлазак рано ујутру на Први мај у природу и дружење.

Колико је тај обичај сличан древном види се из описа једне прославе Белтане:„Млади су се окупљали ујутро 1. маја, од пањева правили округле столове и хоклице, палили су ватру и припремали оброк у виду пудинга од јаја и млека. Месили су овсени колач и пекли га на ужареном пепелу на камењу…“

Данас млади иду у природу, праве роштиљ, кувају гулаше у котлићима, шетају, певају и играју. Сасвим случајно, баш на тај дан.

Као што сте видели, Први мај је древна паганска светковина која се празнује хиљадама година, а коју су посебно Келти и Стари Словени сматрали најзначајнијим даном у години – кад се од богова и од природних сила које владају земљом, тражи добро здравље, срећа, благостање, добар принос и заштита.

У Костолцу је тог дана вашар. У мојој кући, од када знам за себе, славио се Први мај. Тог дана, окупљали су се код нас наши блиски рођаци на ручак и дружење. Уз обавезно вођење деце на вашар, после тога. Срећан вам свима 1. мај.

Вашар у Костолцу

Текст приредила Реа Мнц